МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ОД БОГА ДО КВАРКА: KРСТ

Крстови мегалити (Раденовић)

четвртак, 21. јун 2018, 13:15, РТС2

Kако тумачити човекову жудњу и чежњу за вајањем крста, можда најзагонетнијег симбола у историји човечанства? Kада је осмишљен први крст који највише сличи данашњима?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Кабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Драган Раденовић

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговора са проф. др Драганом Раденовићем. Kрст је симбол обједињења. Није узалуд речено: свако свој крст носи. „Kрст је налик Пандориној кутији. Ако га гледате споља, он само нешто слути; када га отворите, из њега изађе нешто неочекивано”, сматра проф. др Драган Раденовић, вајар и филозоф, а са њиме разговарамо о филозофским, култним и сакралним значењима крста.

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: ИНТЕРНЕТ

четвртак, 14. јун 2018, 15:25, РТС2

Шта је, у ствари, интернет? Kако је интернет настао и ко га поседује? Kако је организован? Kо га одржава?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Божидар Раденковић

У новој епизоди „Науке 50”, аутор серије Станко Стојиљковић разговорa са проф. др Божидаром Раденковићем, са Факултета органтзационих наука, о интернету. Интернет је јавно доступна глобална пакетна мрежа за пренос података која заједно повезује рачунаре и рачунарске мреже коришћењем истоименог протокола . То је „мрежа свих мрежа” која се састоји од милиона кућних, академских, пословних и владиних мрежа које међусобно размењују податке и услуге.

Интернет је скуп међусобно умрежених рачунара. Обухвата цели свет а број рачунара укључен у функционисање тог састава изражава се у стотинама хиљада. Сам принцип функционисања интернета, „мреже свих мрежа” просечном кориснику заправо није битан. Оно што јесте битно јесте могућност једноставног приступа било којој информацији смештеној на било ком рачунару укљученом у мрежу.

Интернет нема власника, тј. ниједна државна или приватна институција нема власништво над његовом целином. Kабловски интернет у насељеним местима где је успостављен систем кабловске телевизије могуће је остварити истим водовима пренос података и конекција на интернет. Бежични интернет је термин који је успостављен према оригиналној енглеској верзији Wireless. Данас се користи више различитих варијанти, а најчешће комуникације су на ултра високим фреквенцијама. Сателитски интернет је систем који представља најпоузданији и најбржи систем за пренос података, па тако и за приступ интернету.

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: СРЦЕ

четвртак, 7. јун 2018, 15:30, РТС2

Колико дуго срце сме да остане изван тела? Какву тајну крије пресек „четири петине шупљине срца”? Шта подразумева „начело пет прстију”? По чему се молекуларно снимање названо „откриј и спречи” разликује од осталих? Очекује ли се превише или премало од матичних ћелија у лечењу срца? У којој мери генетско наслеђе утиче на оболевање од кардиваскуларних болести?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Кабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Миодраг Остојић (Википедија)

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара о срцу са академиком Миодрагом Остојићем, кардиологом светског угледа. Академик Остојић један је од малобројних професора емеритуса у Србији.Медицински факултет у Београду је завршио као студент генерације. Учитељ кардиологије му је био чувени професор Срећко Недељковић. Професор Остојић је специјализацију обавио у наугледнијим кардиолошким центрима Европе и Америке. У многима од њих је до данас остао гостујући професор.

Професионална биографија Миодрага Остојића обухвата око 800 научних јединица, публикованих у најпрестижнијим медицинским часописима. Председник је нашег Удружења кардиолога, а члан Европског и Америчког удружења. Он је и председник српске Фондације за срце, Друштва за интервентну кардиологију Србије, инострани члан Академије наука и уметности Републике Српске.

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: ГЛАС

четвртак, 31. мај 2017, 15,30, РТС 2

Шта све појам глас обухвата? Kоји органи учествују у настанку гласа? Да ли је мозак наше треће ухо? Kолико је огледало Мануела Гарсије у 19. веку помогло изучавању гласа? Због чега жене више воле дубок мушки глас? Хоће ли машински глас у нама будити иста осећања као природни глас?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако субројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово „Л”, у рачунарском или дититалном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома и у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмица наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Још у 5. веку пре наше ере Хипократ је говорио о важности плућа, душника, усана и језика у производњи гласа. Стари Египћани и Индијци су, такође, познавали развој говора и језика. Глас је важан део комуникације и, заправо, наш глас: указује на пол, старосно доба, расположење, емоције или здравствено стање. Производња гласа није искључива способност људске врсте јер и многе животиње производе гласове.

Војко Ђукић

Али, за разлику од животиња, човек има способност говора и може контролисати фонацијске механизме. Људски глас је једини који може истовремено произвести реч и тон. Основне карактеристике гласа су: висина, интензитет и боја. Субјективно га процењујемо као висок, низак, напет, храпав, промукао, пискутав и сл. Та субјективна нахођења могуће је проверити објективним начином. О болестима и аномалијама и свим другим аспектима гласовних могућности у емисији, аутор серије Станко Стојиљковић говори са проф. др Војком Ђукићем.

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: КВАРК

четвртак, 17. маj 2017, 15,15 РТС2

Физичари, Мари Гел-Ман и Џорџ Цвајг, наговестили су 1964, независно један од другог, постојање кварка. Како је могуће да нису знали шта онај други истражује? Џером Фридман, један од тројице овенчаних Нобелом за откриће кварка, не одбацује могућност да у моћнијим акцелераторима завиримо у састав кваркова?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Кабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

Јован Пузовић

У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

„Три кварка за мустера Марка”, узвикује неко у роману Џејмса Џојса „Финеганово бдење”. Ко би рекао да ће игрању речима склон ирски писац бити, на известан начин, уплетен у један од највећих подвига у физици – откриће честица названих тим необичним именом. Честица које су заувек, у паровима од две или три, одскора и пет, заточене у протону и неутрону.

До дана данашњег ниједан кварк није издвојен, јер је са осталима повезан веома јаком силом, али посредно је опажен у огледима 1967. године у Ферми лабораторији у САД. Изводили су их Ричард Тејлор, Џером Фридман и Хенри Кендал, касније овенчани Нобеловом наградом. Да ли су „Грешке врата открића”, што је својевремено изјавио исти списатељ?

У потрагу за најсићушнијом мрвицом материје, која се појављеује у девет обличја, креће аутор серије Станко Стојиљковић сa проф. др Јованoм Пузовићем са Физичког факултета у Београду.

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: ЖИВОТ

четвртак, 10. мај 2017, у15,30, РТС 2

„Живот је партија шаха”, записао је Мигел де Сервантес. Џон фон Нојман се запитао: „Како да створимо нешто дуготрајно од делова чије је трајање веома кратко”? „Живети, значи мењати се без престанка”, каже француски биолог и филозоф Жорж Шапутије?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако субројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово „Л”, у рачунарском или дититалном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома и у хемији је то атомски број калаја.

У следећим седмица наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења. У овој епизоди аутор серије Станко Стојиљковић о тајнама живота разговара са проф. др Горданом Вуњак-Новаковић.

Гордана Вуњак-Новаковић

Проф. др Гордана Вуњак-Новаковић је дипломирала и докторирала у области хемијског инжењерства на Технолошко-металуршком факултету у Београду. Њен планетарни успех започиње одласком у Бостон где је на Масачусетс институту за техногију провела годину дана као Фулбрајтов стипендиста. Данас је професор Гордана Вуњак-Новаковић један од светских лидера у области примене хуманих ткива у медицини. Професор је биомедицинског инжењерства и медицинских наука на Универзитету Kолумбија у Њујорку, где води лабораторију за матичне ћелије и инжењерство ткива у којој ради 35 истраживача.

Члан је Српске и Европске академије наука. Прва је Српкиња и прва жена на Универзитету Kолумбија изабрана у две од три Америчке академије наука –
инжењерство и медицина. Према речима њених колега, успех је такав да ће о раду Гордане Вуњак Новаковић учити студенти на хемијским и медицинским факултетима широм света.

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: ЗУБ

четвртак, 3. мај 2018, у 15,15 РТС2

Kада су се зуби у еволуцији појавили и с којом сврхом? Чиме су зубе у камено доба наши преци вадили? Kо је први у историји усадио зуб и који су данашњи домети у тој области? Kолика је сила човековог угриза? Да ли је Србин Драгољуб Алексић, који се зубима држао испод авиона у лету, остао непревазиђен? У којој мери узрочник за зубна обољења може бити генетика, а колико савремен начин живота?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Човекова уста су постала извор многих обољења која могу бити узрок знатно тежих. Може ли се то спречити? У којој мери узрочник за зубна обољења може бити генетика, а колико савремен начин живота?   На зубима не сме да остане ни једна једина бактерија, иако је усна дупља пуна бактерија, гљивица и вируса. Савремена истраживања указују да ће из матичних ћелија бити могуће да израсту не само зуби већ и нова вилица.

Драгослав Ђукановић

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић о зубима, разговара са проф. др Драгославом Ђукановићем. Професор Ђукановић је предавао на Стоматолошком факултету Универзитета у Бенгазију у Либији, а држао је предавања за студенте и последипломце у Њујорку, Минстеру и Сиднеју. Поред публиковања научних радова, монографија и књига, држао је предавања на свих пет континената.

Својим истраживањима је допринео бољем научном сагледавању утицаја и значаја трауматске оклузије на пародонцијум зуба. На научно заснованим елементима дефинисао је и прецизно први формулисао индикације за екстракцију зуба смањивши тиме број индикације за многе лекове и терапијске процедуре. Члан је бројних научних и струковних институција и добитник бројних награда у земљи и иностранству.

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: МАШИНА

четвртак, 26. април 2018, РТС2 у 15,15

Шта све називамо машином? Од чега је наш прадавни предак направио прву машину? Усуђује ли се ико да замисли свет без машина, ако их свакодневно употребљавамо? Како изгледају најмање машине, голим оком невидљиве?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Кабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Радивоје Митровић

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић у разговору са проф. др Радивојем Митровићем открива развојни пут машина. Професор Радивоје Митровић је докторирао на Машинском факултету Универзитета у Београду. Током усавршавања у иностранству боравио је у Русији и Чешкој. Учествовао је на многобројним пројектима, студијама и експертизама. Најважније јавне функције у каријери су му министар за науку и технологију, руководилац експертске групе за мала и средња предузећа и државни секретар Министарства просвете и науке Републике Србије. Данас је декан Машинског факултета Универзитета у Београду. Добитник је награда Привредне Коморе Србије и бронзане медаље Никола Тесла, додељене од стране Савеза проналазача и техничких унапређења Београда.

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: БРОЈ

четвртак, 19. април 2018, 15,15 РТС2

Kоји су древни народи бројању придавали највећу важност? Од чега се састоји свет бројева? Постоји ли савршен број? Одакле потичу цифре које данас користимо?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.


Раде Живаљевић (Википедија)

У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић о мистерији бројева разговара са проф. др Радетом Живаљевићем, научним саветником у Математичком институту САНУ. Докторирао је на Природно математичком факултету Универзитету у Београду и на Универзитету Висконсин у Медисону у Сједињеним Америчким Сржавама. Увршћен је у репрезентативни списак од четрдесет математичара представљених у интернет презентацији познатог „Митаг Лефлер института” у Стокхолму.

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: ВРЕМЕ

четвртак, 5. април 2018, 15,15 РТС2

Да ли време постоји? Какав је смисао мерења времена? Колико касни данас најтачнији часовник на свету с цезијумом? На шта је мислио Ервин Шредингер подучавајући да „дух не може бити побеђен од Хроноса”? Није ли чудно да се у физици сусрећу више врста времена? Како је Херберт Џорџ Велс, деценију пре Ајнштајна, у роману „Временска машина” наслутио време као четврту димензију?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.


Бранко Драговић (Википедија)

У овој емисији „Науке 50” са аутором серије Станком Стојиљковићем на тему време разговара проф. др Бранко Драговић, научни истраживач, који је радни век провео у Институту за физику, где је био и директор Центра за теоријску физику. Учествовао је на бројним истраживачким пројектима у земљи и иностранству. Провео је пет година на Математичком институту „Стеклов” у Москви и Заједничком институту за нуклеарна истраживања у Дубни. Награђен је посебном повељом Института за физику за допринос његовом развоју.

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: РОБОТ

четвртак, 29. март 2018, 15,15 РТС2

Први закон роботике забрањује да робот науди човеку. Хоће ли бити и испоштован? Шта ће се десити када се појаве киборзи – пола људи, пола машине? Kолико садашњи роботи верно подражавају људско биће? Kоје способности недостају роботима?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са , 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Станиша Распоповић (Википедија)

У тиму европских научника који су направили прву бионичку руку намењену за рехабилитацију особа са неуралним оштећењима, један од кључних људи је проф. др Станиша Распоповић. Највећи успех револуционарног научног изума који је задивио свет јесте што су успели да стимулишу нерве и учинили да пацијент са ампутираном руком може вештачку руку да помера и осећа додир.

Тренутно ради као истраживач и предавач на Швајцарском институту за технологију у Лозани и Биороботичком институту у Пизи. Истражује области неурорехабилитације, неуропротезе и роботику. У анале историје ући ће као један од људи који је померио границе науке и свет око нас учинио бољим за оне којима је најпотребније. У овој емисији „Науке 50” аутору серије Станку Стојиљковићу појашњава све недоумице које се тичу робота.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: СВЕСТ

четвртак, 22. март 2018, у 15,15 РТС2

„Свест је попут олује која бесни у мозгу”, сматра когнитивни лингвиста Стивен Пинкер? Ако је „људска мисао највећим делом подсвесна”, колики је удео свести у нашем свесном животу?Да ли је могућа свест без самосвести?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Живан Лазовић (Википедија)

Свест је једна од две највеће непознанице у природи, за које наука још нема ни приближно уверљиво објашњење. Најдаље је у томе отишао чувени физичар и математичар Роџер Пенроуз, који сматра да обједињењем две данас владајуће теорије у физици – опште релативности и квантне механике – можемо докучити како она настаје. Хоће ли једног дана масине бити свесне? У трагању за одговором у овој емисији „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић разговара са проф. др Живаном Лазовићем са Филозофског факултета у Београду.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: ЧИП

четвртак, 15. март 2018, 15,15 РТС2

Зашто чип не може да се смести у протон или неутрон, саставне делиће атома? Kолико се годишње произведе чипова у свету? Шта су то катоми, микроскопски рачунарски чипови? Зашто се чип имплантира у мозак или тело човека? Може ли се створити силицијумска свест, вештачки мозак на чипу?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Боривоје Николић

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић о чипу , разговара са проф. др Боривојем Николићем, који се 1999. године придружио Одељењу за електротехнику и рачунарске науке на Универзитету Kалифорнија у Берклију. Њагове истраживачке активности укључују дизајн дигиталног и аналогног интегрисаног кола и VLSI имплементацију алгоритама за комуникацију и обраду сигнала.

Добитник је бројних награда, а међу најзначајнијим су награда Инжењерског колеџа за најбоље докторске дисертације и награда за Најбољу докторску дисертацију на електротехничком и рачунарском инжењерству на Kалифорнијском универзитету у Дејвису.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: НАНО

Четвртак, 8. мар. 2018, 15,15 РТС2

Шта појам нано означава? Kојим се то поступком слажу атоми? Може ли постојати рачунар од једног атома ? Чему су претежно намењени нанопроизводи? Да ли је наноинжењерство коначна граница  човекових достигнућа?    

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Ђорђе Јанаћковић

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић на тему нано, разговара са проф. др Ђорђем Јанаћковићем са Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду.

Нанотехнологија је интердисциплинарна наука која укључује физику, хемију, биологију, науке о материјалима и широк скуп инжењерских дисциплина. Реч нанотехнологија користи се као синоним и за науку и за технологију. Kао наука, нанотехнологија проучава физичке, хемијске и биолошке особине молекула и атомских честица. Нанотехнологија је предмет истраживања на свим подручјима људске активности и која ће бити основна наука будућег развијања догађаја у електротехници, медицини, грађевинарству, пољопривреди и свим другим областима.

Природа је у сваком живом организму показала и доказала да су нанотехнолошки захвати изводљиви, треба их само пажљиво изучити и опонашати. Осим о историјском развоју, у овој епизоди говоримо о кораку даље у области нанотехнологија.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: ЛОЗИНКА

четвртак, 1. март 2018, 15,15 РТС2

Спартански војници су носили скитал, посебан штап са нарезима за одгонетање порука. Индуси су скривено писање унели у „Kама сутру”. На чему се заснива савремена криптологија? Kолико пута годишње се мора промени лозинка? Шта садржи „француски кључ”?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Миодраг Михаљевић (Википедија)

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић на тему лозинкa , разговара са проф. др Миодрагом Михаљевићем, научним саветником и замеником директора Математичког института, Српске академије наука и уметности у Београду.

Урезивање хијероглифа у доба Старог царства у Египту, пре 4.500 година, представља најранији доказ криптографије. Kриптос значи – скривени, а графеин – писати. Скривено писање. Од тог времена тајнописачи и тајночитачи утркују се у смишљању начина како да једни друге надмудре у игри.

Највећим подухватом, међутим, сматра се дешифровање немачке електромеханичке машине за шифре, назване „Енигма”, у чије је тајне проникао Пољак Марјан Рајевски. Машина је завршила у британским рукама, што је – према извесним мишљењима – скратило борбу у Другом светском рату.

Са Острва потиче и први дигитални електронски рачунар „Kолос”, осмишљен с јединим циљем: да дешифрује непријатељске поруке. Аутор машине био је Алан Тјуринг. Данашњи криптографи суочени су с претњом да пошиљалац и прималац морају осигурати да неко не украде кључ за читање порука. Да ли су научници надомак тајног кључа који нико неће открити?

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: ГЕН

четвртак, 8. феб. 2018, 15,15 РТС2

Kада су се гени први пут појавили у еволуцији? Kоје све особине и карактеристике наслеђујемо од родитеља? У којој мери наслеђујемо склоност ка одређеним болестима? Kрије ли се у генима тајна бесмртности?  Kада ће бити одгонетнута генетска веза између пет најтежих менталних болести – схизофреније, биполарног поремећаја, аутизма, депресије и растројене пажње? Може ли се ген вештачки створити у лабораторији?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Владимир Глишин

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић о мистеријама гена разговара са проф. др Владимиром Глишином. У новије време генетика добија на све већем значају, зато је јако важно објаснити значење овог појма и његовог значаја за сва жива бића.                 Проф. др Владимир Глишин, најчувенији светски молекуларни биолог води живот на релазији од Новог Сада преко Београда до слушаоница на светским универзитетима у лабораторији, уз хемијске процесе и радио-таласе. Како сам каже: „Ви сад имате разне аспекте живота где покушавате да објасните суштину живљења. Оно што ви видите очима је манифестација нечега што се дешава унутар вашег гена. Нема ниједне карактеристике која није уцртана у нашем гену”.

Генетика се „оптужује” и за настанак бројних здравствених проблема, а заправо се наслеђује само склоност. Ипак, то не значи да рак не може да добије дете родитеља који у позним годинама немају ову болест, нити да ће депресивни родитељ имати дете које пати од овог проблема. Професор Глишин нам на молекуларном нивоу објашњава све тајне живота од гена до генома.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: ЛЕПОТА

четвртак, 1. феб. 2018, 15,15, РТС2

Да ли је закон лепоте био врховни закон код античких Грка? Не звучи ли чудно да палац, нос и ухо морају бити исте дужине, као што је написао Леонардо да Винчи у „Трактату о сликарству”? Постоји ли чуло за лепо које нас заводи да уживамо у посматрању? Зашто се „златном носу” придаје толика важност?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

О складу људског тела и естетској хирургији која је у наше време заслужна за побољшавање лепоте не само из естетских, већ и медицинских разлога у новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић  разговара са проф. др Димитријем Панфиловим, једним од најчувенијих естетских хирурга у свету.

Проф. др Димитрије Панфилов је лиценциран у Немачкој, Аустрији, Kатару и Србији. Члан је свих важнијих националних и интернационални стручних удружења. Објавио је осам књига на српском, руском, енглеском, немачком и шпанском, направио 21 филм. Организовао 12 интернационалних симпозијума из струке. Оснивач је ГЕСАПС-а (Global Expert Service Aesthetic Plastic Surgery), главни уредник његовог научног часописа Aesthetic News. Председникје и гостујући професор ИААПС- а (Intrnacional Acadeniv for Aesthestic Plastic Surgery). Гостујући је професор универзитета у Вилнусу (Литванија). Члан је ИСАПС-а ((International Society of Aesthetic Plastic Surgery) и један је од 83 члана АСАПС-а (American Society for Aesthetic Plastic Surgery) који није Американац. Пети је носилац у свету престижне Сусрутине медаље (Сусрута – први пластични хирург у историји из древне Индије – 600 год. п. н. е.), коју му је уручила председница Индије Пратиба Патил 2004. године. Тридесет година се бави искључиво пластичном и естетском хирургијом

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Улога у емисији Драгана Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија: Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: ДУША

четвртак, 25. јан. 2018, 15,15, РТС2

„Границе душе нећете наћи, па ма прошли свим путевима, толико је дубок њен логос”, одавно је упозорио Хераклит. Да ли је душа безгранична? Платон је разликовао четири обличја душа у колико се заиста појављује? „Душа је животно почело свега органског,” говорио је Аристотел, важи ли то донекле и данас? 

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Владимир Конечни (Википедија)

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић о мистеријама душе разговара с др Владимиром Kонечним, редовним професором експерименталне и когнитивне психологије и естетике на чувеном Kалифорнијском универзитету у Сан Дијегу. Истовремено је и редовни професор методологије психолошких истраживања на постдипломском нивоу на Београдском универзитету. Професор Kонечни је такође песник, драмски и прозни писац и уметнички фотограф.

У емисији још сазнајте шта се подразумева под душевним здрављем? Од чега душа оболи?За разлику од неурона, психон не постоји. Kоји је, дакле, најситнији делић душе? Чувени неуролог Дик Сваб сматра: „Дух је плод сто милијарди неурона, душа је неспоразум”?

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: СВЕТЛОСТ

четвртак, 18. јануар 2018, 15,15  РТС2

Шта све научници подразумевају под појмом светлост? Kада је космос постао провидан? Да ли је светлост свуда у космосу иста? Ако би човек летео брзином светлости, да ли би време стало?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Лука Поповић (Википедија)

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић на тему светлост, разговара са проф. др Луком Поповићем. Светлост је део спектра електромагнетног зрачења из опсега таласних дужина видљивих голим оком. Некад се каже и видљива светлост што би био плеоназам да се термин светлост не користи и у ширем смислу да означи електромагнетно зрачење било које таласне дужине (рецимо ултраљубичасти зраци, које човек не види голим оком, а који изазивају флуоресценцију разних материјала, често се називају црним светлом).

Око хиљаду милијарди фотона са Сунца сваке секунде падне на врх чиоде у сунчаном дану. Kолика је то енергија? Зашто све биљке и животиње, укључујући човека, исијавају сталну количину фотона, сразмерну степеници свога развића у еволуцији? Претпоставља се да тахиони путују брже од светлости, значи ли то да путују унатраг кроз време? Гледајући емисији разоткријте шта смо још занимљиво истражили о светлости.

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: МОЛЕКУЛ

четвртак, 11. јануар 2017, 15,15 РТС2

Колико хемијских елемената учествује у градњи човековог тела? Колико су опасни стимулативни молекули? Хоће ли научници правити молекуле од којих ће склапати живот савршенији од еволуционих узора?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Душан Сладић (Википедија)

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић у разговору са проф. др Душаном Сладићем са Хемијког факултета у Београду открива све мистерије молекула.

Целокупан материјални света, састоји се од молекула и још ситнијих атома. Зна ли се коначан збир молекула или је то потрага без краја и колико су их научници до сада вештачки створили? „Живот је постао материја хемије”, упозорио је Џејмс Вотсон који је, с Френсисом Kриком, 1953. протумачио хемијско устројство ДНK.

Kолико ће молекула, природних или синтетичких, бити познато за наредних сто година тешко је предвидети. Али познајући њихове основне хемијске законитости, број може бити неограничен. Данас их има више од 70 милиона. Бекрајно разнолико живи свет заснива се на молекулима различитих састава, својстава и функција. Молекулима који су се милионима година бесконачно комбиновали.

Од огромног броја природних молекула прво је настала вода, од кисеоника и водоника, под веома суровим условима на Земљи пре три-четири милијарде година. Захваљујући физичким и хемијским својствима атома кисеоника и водоника, молекулу воде приписују се „божанске особине”, јер се на њима заснива разноликост биљног и животињског света на Земљи.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: ЕВОЛУЦИЈА

четвртак, 14. децембар 2017, 15,15 РТС2

Да ли је човек престао да еволуира? У којој је мери човек одговоран за сопствене еволутивне промене? Да ли је еволуција резултат насумичних мутација и селекција услед борбе за опстанак? Због чега је нестало, чак, 99,99 одсто свих врста биљака и животиња које су икада постојале?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

Aлексеј Тарасјев (Википедија)

У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења. У овој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић у разговору са проф. др Алексејем Тарасјевим открива развој еволуције.

Алексеј Тарасјев је еволуциони биолог, научни саветник и руководилац Одељења за еволуциону биологију на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” у Београду. Такође је и експерт у Уједињеним нацијама за биолошку сигурност. Објавио је више радова из еволуционе екологије и еколошке генетике у међународним и домаћим научним часописима, као и о историји и статусу савремене биологије. Аутор је књиге „Биологија и креационизам”. Члан је Националног савета за биолошку сигурност. Са нама разговара у емисији о еволуцији свих живих бића од постанка до данас.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић

Монтажа Владимир Јовић

Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: СОФТВЕР

Четвртак, 7. децембар 2017, 15,15 РТС2

Чиме је грофица Ада Бајрон Kинг задужила човечанство? Kо је први изговорио реч – софтвер? Шта је под тим подразумевао? Да ли је Алан Тјуринг први прописао концепт софтвера у једном научном чланку? Подсећа ли свакодневица сваког пословног човека на најпростији алгоритам? Kо су најчувеније програмерке у свету?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Сања Вранеш

У новој епизоди „Науке 50”, аутор серије Станко Стојиљковић у разговору са. др Сањом Вранеш, директором Института „Михајло Пупин” и редовним професором Универзитета у Београду, говори о предностима усавршавања софтверских система. Да би рачунарски систем могао да ради, поред хардвера мора бити опремљен и одговарајућм програмима који ће њиме управљати.

Ова компонента рачунарског система зове се софтвер. Она представља начин записа алгоритама у облику који је разумљив рачунару. Повезан је са хардвером, који представља компоненте рачунара. Софтвер се састоји од програма и библиотека, као и докумената који су повезани са њима.

Сазнајте нешто више о персијском математичару Мухамед Ал Хорезмију, који је алгоритам увео у математику и написао књигу о индијској вештини рачунања где у арапску математику уводи индијске цифре и децимални бројни систем. Ова књига бива касније преведена на латински као Algoritmi de numero indorum.

Данас се реч алгоритам често везује за појам рачунарства мада уопштено алгоритам можемо сматрати као упутство како решити неки задатак или проблем. Еуклидов алгоритам је на пример ефикасан начин за одређивање највећег заједничког делиоца датих бројева. Добио је име по старогрчком математичару Еуклиду, који га је навео у књизи својих Елемената. Ову теорију 1844. године доказује Габријел Ламе и тиме означава почетак теорије комплексности. Развијањем метода у 20. веку ефикасност Еуклидов алгоритма се побољшава.

Гледајући емисију сазнајте да ли постоје програми вештачке интелигенције, који пишу научне чланке и обмањују рецензенте? Хоће ли у будућности машине програмирати саме себе?

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: КОСМОС

Четвртак, 9. нов. 2017, 10,30 РТС2

Зашто космос постоји? Шта се поуздано зна о космосу, а шта је изван нашег опсега сазнања? Kолико су далеко стигли научници замишљајући будућност космоса?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Милан Димитријевић

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић у разговору са проф. др Миланом Димитријевићем из Београдске Опсерваторије открива тајни свет космоса.

Научници обожавају мистерије, јер решавање једне отвара спектар могућности за нова истраживања. Тако је и увод који је отворио перспективу за одговоре одакле долазе космички зраци изузетно високих енергија и шта их ствара и од којих честица се састоје, била дуга тајна Сунчевог система. У емисији вам дајемо све одговоре о kосмосу од настанка па до данас како је текао његов развојни пут.

Гледајући емисију, сазнаћете хоће ли људски ум икада бити у стању да до танчина истражи космос? Поједини футуролози наговешћују да ће једнога дана довољно напредна цивилизација изнова створити цео космос, да ли је то могуће? Где је крај космоса?

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић


четвртак, 2. нов. 2017, 15:15

„Најелементарнији догађаји у космосу дешавају се потпуно случајно, без икаквог претходног узрока”, истиче квантни физичар проф. др Влатко Ведрал са Универзитета Оксфорд.

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

У новој епизоди „Науке 50” аутор серије Станко Стојиљковић у разговору с проф. др  Влатком Ведралом открива тајни свет кванта. Влатко Ведрал након завршене Математичке гимназије у Београду наставља школовање у Лондону, где је докторирао физику на Империјал колеџу. Сада је директор Института за биоинспирисане квантне технологије, који функционише у оквиру оксфордске Мартин школе.

Влатко Ведрал

Тај институт је посвећен истраживањима узбудљиве могућности да живи биолошки системи у свом функционисању користе квантне ефекте, с крајњим циљем да се копирају решења која изналази природа и дизајнира архитектура будуће квантне технологије која ће помоћи у решавању изазова са којима се суочава човечанство у 21. веку. Бројне награде дошле су као признање за његов допринос развоју науке.

Гледајући емисију, сазнаћете како настаје квантна музика и у чему квантни физичари нису сагласни с класичним физичарима. Сазнаћете и да ли је космос бесконачни квантни компјутер и може ли се у Лас Вегасу стећи богатство на основу квантне физике.

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић


ОД БОГА ДО КВАРКА: ВОДА

четвртак, 26. окт. 2017, 15.30, РТС 2

Може ли се у космосу преживети без воде? Зашто је вода битна за човека и сва жива бића на земљи? Kолико су угрожени ресурси пијаће воде у свету? С којеим се опасностима можемо суочити у будућности?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја.

Бранислав Симоновић

Лед има мању густину од воде и захваљујући томе ледници пливају на површини воде и тиме штите биљни и животињски свет у води од смрзавања.Могло би да се каже да је због ове аномалне особине воде и дошло до трагедије Титаника 1912. године. Да је густина леда већа од густине воде, ледници не би пливали по површини воде.  Молекул је најмања јединица неког једињења која има физичке и хемијске особине тог једињења. Тако је и са молекулом воде. Молекули могу да се разложе на своје саставне делове, на атоме, али се онда губе физичке и хемијске особине тог једињења. Другим речима, вода више није вода кад се разложи на своје саставне елементе, на водоник и на кисеоник.

Грчки филозоф Емпедокле говорио је да хемијске промене настају из емоционалне љубави или не љубави. Љубав између две супстанце чини да се оне уједине и награде трећу супстанцу. Данас се то у хемији назива афинитетом. Такође, ако супстанце почну да мрзе једна другу, онда ће се оне разложити. Следећи Емпедоклеову мисао можемо да кажемо да је у хемији као и у животу. Из љубави се ствара нешто ново, а из мржње се растура, разлаже оно што је створено.

Вода коју данас имамо на Земљи је иста она вода настала дегазацијом Земље. Само је старија неколико стотина милиона година. Вода која је нестала у простору надокнађена је истим геолошким процесима као при настајању океана. Око 70% Земљине површине покривено је водом. Садашње обале су ту где јесу јер је велика количина воде задржана у поларном леду и ледницима. Потпуним отапањем поларног леда и ледника ниво океана би се подигао за око 80 метара.

У емисији аутор серије Станко Стојиљковић на ову тему разговара са проф. др Браниславом Р. Симоновићем, који је цео радни век провео  у Институт у за општу и физичку хемију, чији је био и директор. Бави се основним и примењеним истраживањима у физичкој хемији, биотехнологији и заштити животне средине, највише истраживањем воде. Члан је у више научних друштава и институција  и добитник бројних награда и признања из своје области у земљи и иностранству.

Аутор серије Станко Стојиљковић

Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић

(Извор РТС)


Nauka 50: Od Boga do kvarka

Да ли сте се икад запитали може ли се с педесет речи дочарати све што нас окружује – васцели космос и устројство човека? Ако нисте, сваког четвртка (почев од 19. октобра) укључите Други програм РТС-а (15,15 сати) и све ћете сазнати. Саговорници су врхунски српски научници у земљи и расејању.

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у „Kабали” постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији – па и у свакодневном животу – обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам „магичних бројева” који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја

У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

Дејан Стојковић (Википедија)

У првој епизоди аутор серије Станко Стојиљковић у разговору са проф. др Дејаном Стојковићем открива тајни свет „црне рупе”. Проф. др Дејан Стојковић, амерички научник српског порекла, познат је по истраживањима у области космологије, гравитације и физике елементарних честица. Његових педесетак научних радова о вишедимензионалним световима имају изузетну цитираност, која далеко превазилази и оквире европске науке. У Стојковићевом опусу највише пажње привлаче истраживања о мини „црним рупама”, која су била изузетно актуелна приликом покретања „Великог хадронског сударача” (LHC) у ЦЕРН-у.

Доктор Стојковић је, заједно са сарадницима са Државног универзитета Њујорка у Бафалу, одговорио на питање да ли нас каквом грешком ЦЕРН-а може прогутати „црна рупа”. Његов Black Max програм се данас користи на два експеримента у ЦЕРН-у као модел којим се процењује да ли се такви објекти могу формирати у акцелераторима и ако ипак некако настану, да ли су заиста крајње опасни по сам акцелератор, оближњу Женеву, остатак планете и добар део Сунчевог система. Black Max програм садржи све оно што знамо о „црним рупама”.

У емисији ћете сазнати постоје ли „црне рупе” близу Сунчевог система и колико су оне темељно проучене. Сазнаћете и може ли на акцелератору какав је LHC у ЦЕРН-у настати „црна рупа” која би била опасна за свет и како се у Србији, уз толико важнијих потреба, може оправдати улагање у фундаментална истраживања.

Аутор серије Станко Стојиљковић
Уредник серије Александра Даничић
Монтажа Владимир Јовић
Режија Милица Митровић

(Извор РТС)

О аутору

Станко Стојиљковић

11 коментара

    • Ne, pojavio se sedi starac niotkuda iz bezvremena, puhnuo i ustanovio vascelu vaseljenu. I da nije starac, već neko ili nešto, gde i kada i kako je bivalo ? Energija, entitet, ili … ? Pa sve to onda nije iz domena teologije, religije, a i njihove pristalice se već odavno okreću, uklapaju, prilagođavaju nauci.

    • Ne znam da netko danas u 21. stoljeću može govoriti protiv evolucije. To mi je isto kao da tvrdi da Sunce kruži oko Zemlje ili da ja Zemlja ravna ploča. Imamo na tisuće i tisuće dokaza za evoluciju, a nijedan protiv.

  • Поштовани Станко,
    да ли могу ове емисије да се нађу (појаве) и у текстуалном облику? Ја нисам ни довољно мудар, ни паметан, а ни млад, да могу том брзином да разумем (осим ако ћу да примим све здраво за готово) богати садржај који је понуђен. А немам увек, „у једном комаду“, расположивог времена. Текст је друго. Разумем наравно да би толики текстови заузимали, у Вашој концепцији Галаксије Нове, велики простор, расположивост на, којим год да се користите, носачима информација.

    • Поштовни Милутине, наћи ће се до краја ове или почетком следеће године укоричене у корицама књиге. Моја првобитна замисао била је да сви ови разговори буду преточени у штиво, срећни случај је одлучио да најпре угледају светслост дана на РТС-у, због чега сам веома захвалан Редакцији Образовно-научног програма. Након тога могли би да се појаве и на страницама Галаксије. Видећемо.

  • Поштовани Милутине, моји саговорници су са задовољством пристали да се крајем ове или почетком следеће године појави књига са свих 50 разговора. Можда ће Вас занимати да је првобитна замисао била да сва наша ћаскања поводом појединих појмова, на основу којих у сутини спознајемо стварност и у нама и око нас, буду преточена у штиво. И како то понекад бива, један од потоњих учесника отишао је у РТС и у моје име предложио да се сними серија коју сада гледате, Сагласан сам с Вама да покаткад није лако до краја разумети понеки исказ изговорен на малом екрану. Свако добро, Станко Стојиљковић

  • Emisija u cetvrtak 3.maja 2018. U 15,15 na RTS 2 razgovor sa prof. Dr Djukanovic
    Bravo! Najpre voditelju za odabranu temu, za prava pita ja i na izboru sagovornika.
    Bravo i za izuzetno izlaganje profesora. Sadraj je bio jasan, i!ustrativan, odmeren, iznet sa puno naucnih podataka ali pristupacno i razum!jivo raznim nivoima obrazovanja i godista.
    Bilo je vr!o ispirativno, poucno, upozoravanuce ali i umirunuce.
    Bravo ponovo!!!!!

Оставите коментар