Da li znate otpevati staru makedonsku narodnu pesmu „Biljana Platona beleše na ohridskite izvori…” Sigurno? Baš je dobro znate? Mnoge od misterija su i nastale kao posledica pogrešnog čitanja, loših prevoda, i brzopletih zaključaka, ali što se tiče grčkog filozofa – kod njega posebno nikada ne smemo žuriti.
Miodrag Ivanišević
Fedon nam u istoimenom, često citiranom Platonovom delu, pripoveda da je Sokrat opisao Zemlju kao dodekaedar, telo sastavljeno od 12 jednakih petouglova. „Platonova tela” ili pravilni poliedri, sastoje se od poligona s jednakim brojem temena, čije svako teme sadrži jednak broj ivica.
Definisao je pet tela i svakome od njih dodelio određenu simboliku – dodekaedar predstavlja vasionu ili nebo. Omeđen je s dvanaest jednakih površi u obliku jednakostraničnih petouglova, odnosno pentagona, koje su raspoređene tako da Zemljino „telo” ima trideset ivica i dvadeset temena, gde se po profesoru Nikolaju Gončarovu i nalaze najjače magnetne anomalije, i strujanja uopšte. Objašnjenje kako se od 12 koža došlo do 12 tektonskih ploča trajalo bi predugo.
Platon u „Zakonima”, pa i u „Državi”, piše o navodnom Sokratovom predlogu da se Zemlja podeli na dvanaest delova, ako ne jednakih, a ono bar približnih veličina, kako bi svaki od dvanaest bogova sa Olimpa dobio po jedan deo. Zemlja je, dakle, u „Fedonu” opisana kao telo sastavljeno od 12 jednakih delova, a sada bi valjalo Zemlju podeliti na 12 parcela, i to najpreciznije što se može.
Zemlju kao planetu, kao obradivu površinu ili kao grad-državu? Šala je šala, ali nekada veliko i malo slovo, na počecima homonima, mogu izazvati golemu zbrku. Ne verujem da ste se upecali, pogotovo ne posle nedavnog bliskog susreta s lepom Biljanom.
Još uvek se sećam velike geografske karte sveta, iz kabineta geografije, s kontinentima raspoređenim na dve hemisfere, istočnu i zapadnu, mada mi to danas izgleda kao predstava za naivnu decu, jer su i geografi u međuvremenu došli do nekih novih saznanja. Pošto su vodom pokrivene tri četvrtine Zemljine površine, ako iz svemira bacimo kratak pogled nadole lako ćemo shvatiti kako je nastao naziv „Plava planeta”.
„Govori se dakle, prijatelju moj, da je pre svega Zemlja sama, kad bi je ko odozgo gledao, kao lopta od dvanaest komada kože!”, rekao je Sokrat u Platonovom „Fedonu”. Zemlja izgleda kao plava lopta?
Proizvođač sportske opreme, američka kompanija „Najki”, koja je ime dobila po grčkoj boginji pobede, sarađuje s engleskom Premijer ligom od dvehiljadite godine, i ona je njihov zvanični snabdevač. Plavu fudbalsku loptu, sastavljenu „od dvanaest koža”, nazvali su Blue Sky, odnosno „Plavo nebo” – mada mi, zahvaljujući grčkim filozofima, vrlo dobro znamo šta je prikazano na slici.
Enkidu nam u epu o Gilgamešu priča svoj san, i tako saznajemo da je prošle noći po njega došao orao s bakarnim kandžama i poneo ga u visinu. Penjući se sve više i više Zemlja mu je izgledala sve manja, da bi u jednom trenutku „zemlja (je) bila kao kaša od brašna, a more kao valov za vodu”. Onda ga je orao pustio, i padao je sve dok se nije probudio.
Mnogima nije jasno kako je to Enkidu znao da opiše izgled Zemlje iz visine, ali zaboravljaju da nam on samo prepričava svoj san, a to je uvek bio svet za sebe. Tu se dešavaju neverovatne stvari, za koje često ne postoji objašnjenje. A zar se nije i Mendeljejevu javio u snu njegov „Periodni sistem elemenata” – po istoj toj logici, kako je Dmitrij Ivanovič mogao znati kako izgleda dotad neotkriveni sistem elemenata.
Kada Enkidu opisuje Zemlju s visine, tu neko odmah vidi drevne vanzemaljce i nazovi misteriju, ali zato Platon može da piše šta god mu padne na pamet. Da li je Platon čitao vavilonske epove? Verovatno mu je bio poznat i ep „Etana” u kojem orao, da bi se revanširao za učinjeno dobro delo, odnosi u visine kralja Etanu, u susret bogu Anuu (Nebo) – da mu pomogne da dobije naslednika. Popeli su se visoko iznad Zemlje i u jednom trenutku mu je orao skrenuo pažnju „kako je kopno nestalo”.
„Gledam kako je zemlja nestala, a moje se oči ne mogu napajati na prostranom moru!”, rekao je Etana i poželeo da se vrati.
Nestajali su čitavi kontinetni, pa i Platonova Atlantida, koju danas pominju kao nešto što je moglo postojati, ali i nije moralo. Možda su to sve bili plodovi ljudske mašte, želja da se zabeleže ideali jednog vremena? Zahvaljujući „Guglovom” objektivnom(?) softveru, na slici vidimo našu planetu okrenutu tako da je u kadru uhvaćeno jako malo kopna – sve je ogromni Tihi okean.
Nestanak celog kontinenta je veliki problem, ali je nesrećnom roditelju zanemarljiv u odnosu na nestanak njegovog deteta. Procenjuje se da u svetu svake godine nestane najmanje osam miliona dece(!). U Americi na svakih 40 sekundi nestane jedno dete, a u Velikoj Britaniji, koja je znatno manja, „prolazno vreme” je pet minuta. U Nemačkoj godišnje nestane oko 100.000 dece, u Kanadi 50.000, u Meksiku 45.000, u Brazilu 40.000…
Ako je, zahvaljujući bombastičnim najavama s naslovnih stranica tabloida, svaki nestanak jedna misterija, moraće se iznaći mnogo više vremena za njihovo rešavanje. Činjenica je da broj mališana kojima se gubi svaki trag iz godine u godinu raste, a da su kontinenti još uvek na broju.
Pojedini novinari vole da istražuju velike misterije i tamo gde ih nema, ili ih za početak samo tako nazovu – pa šta bude. Pre par meseci objavljeno je da su nakon petnaestogodišnje uzaludne potrage pronađene dve sestre koje su nestale na misteriozan način, i o tome su pisali svi senzacionalistički listovi, ali i oni ozbiljniji.
Elem, na kraju je ispalo da ih je otela njihova majka, nezadovoljna sudskom odlukom da posle razvoda deca pripadaju ocu. Deca su oduvek nestajala, i nestajaće, na ovaj ili na onaj način. „Nema više onog deteta – preko noći je odraslo!”
Bez traga su nestajale i neke ostavljene devojke, iz samo njima poznatih razloga, velikih i malih, ali i zaljubljeni parovi, željni nove sredine u kojoj će pronaći sreću za sebe i svoju porodicu. Nisu sve misterije ni toliko misteriozne koliko bi to neko želeo da ih predstavi.
Tekst je preuzet iz knjige „Misterije i kako ih se rešiti”, koja je u završnoj pripremi.
Knjigu Miodraga Ivaniševića „Rebusi i kako ih se rešiti” možete naručiti pouzećem:
telefon: 066/240 499 ili e-mail: miodrag.ivanisevic@gmail.com
