Neolitski stočari i rani ratari osnovali su na početku šestog milenijuma stare ere selo u Starčevu kraj Pančeva, na obali nekadašnjeg Dunavca, jednog od prirodnih kanala te velike evropske reke.
Međutim, ono što je posebnost na tom nalazištu i što ga u velikoj meri izdvaja od sličnih naselja ranog i srednjeg neolita Podunavlja, jeste serija od dvadesetak koštanih spatula (malih kašika), veoma vešto oblikovanih i brižljivo ispoliranih. Pronalažene su praktično u svim kućama na neolitskom Starčevu, a svojim oblikom se sasvim približavaju savremenim kašikama za jelo.
Ali njihova veličina upaljivo odudara. Kod najvećeg broja primeraka sam recipijent je manji čak i od današnje kafene kašičice, a nema ni karakteristično udubljenje, već je ravan. Baš zbog toga su rani istraživači takve predmete na Starčevu tumačili kao specifične spatule za mrvljenje i mešanje mineralnih boja za tkaninu ili slikanje na keramici, a ne kao kašike za svakodnevnu upotrebu u ishrani.
Sasvim nova proučavanja golim okom nevidljivih tragova upotrebe jasno ukazuju na mogućnost da su takve spatulice zapravo bile – kašičice za bebe! Iako detaljna naučna studija tek treba da proveri i potvrdi ovu ideju, na nekoliko spatula su već uočeni otisci dečjih zubića i tragovi žvakanja.
Takva vrsta arheoloških predmeta u muzeju, mada naizgled ne toliko atraktivna, predstavlja pravu inspiraciju za prikupljanje odgovora na pitanja koja najčešće izmiču istraživačima, poput odnosa odraslih prema deci i detinjstvu, u vremenu daleke praistorije.
(Andrej Starović, Narodni muzej)
