МЕЂУ ИЗМЕЂУ

НЕПЛЕМЕНИТИ ХЕЛИЈУМ

Ново једињење (Универзитет Јута, Артем Оганов)

Ново једињење (Универзитет Јута, Артем Оганов)

Постао је покретан, да ли је остао племенит. У међувремену се хелијум отарасио својег госпотственог стања. Недавно истраживање показало је, наиме, да га је могуће побудити на одређене реакције. Мења ли се хемија коју смо некада (на)учили)?

После водоника, хелијум је други по лакоћи и заступљености хемијски елемент у космосу: у знатним количинама у обичним звездама и на гасовитим планетама, попут Јупитера и Сатурна, а тек у траговима на Земљи (4 × 10-7 одсто у горњим слојевима). Није могао да гради једињења с другим елементима, па је због мале масе напустио гасни омотач наше планете.

У Мендељејевљевом периодном систему елемената хелијум и неон су најинертнији. Први се, наиме, одликује највишим јонизационим потенцијалом атома, насупрот електронском афинитету који је једнак нули. Но, сада се то променило.

Научници су недавно
створили термодинамички
постојано једињење
хелијума и натријума.

Међународна дружина истраживача створила стабилно једињење на спојивши атом хелијума и два атома натријуна (Na2He), објавивши да ово откриће означава „нову границу хемије”. Али ово једињење може опстати само под високом притисцима, какви владају на другим планетама.

Шта су научници урадили? На Државном универзитету Јута (САД) сабили су хелијум у гасовитом и натријум у кристалном стању под невероватно великим притиском између пара дијаманата. Атоми су се спојили у облику коцке, размењујући међусобно електроне. У ствари, начинили су електрид, јонско једињење у којем је један електрон анјон.

Такво једињење не би
могло постојати у природи
на нашој планети.

Хелијум има изузетно стабилан хемијски поредак (конфигурација), тако да раније није било познато да може упоставити везе с атомима других елемената. Сада су, међутим, научници створили термодинамички постојано једињење хелијума и натријума.

Откриће је у потпуној супротности с темељним претпоставкама хемије, а омогућити да се боље разуме како изгледа језгро гасовитих дивова, попут Јупитера и Сатурна. Хемијске промене настају, иначе, приликом излагања високим притисцима, какви постоје унутар Земље и на другим планетама попут Сатурна.

Племенити гасови, хелијум, неон, аргон, криптон, ксенон и радон, одавно се сматрају потпуно инертнима. Иако се ксенон и аргон под високим притиском могу се везати за магнезијум, ово је први пут да научници направе стабилно једињење на бази хелијума.

Само под високим притиском (Универзитет Јута, Иван Попов)

Само под високим притиском (Универзитет Јута, Иван Попов)

У суштини, то није права хемијска веза, какве су јонске и ковалентне које сте у школи учили из хемије. Ново устројство (структура) је стабилно само под притиском већим од 113 гигапаскала, што значи да такво једињење не би могло постојати у природи на Земљи, него искључиво на гасовитим планетама с високим притиском, као што су Јупитер и Сатурн.

Атоми размењују електроне
у најудаљенијим љускама.

А како се атоми повезују? Као целина, атом је неутралан јер садржи исти број електрона и протона: састоји се од позитивно наелектрисаног језгра, окруженог негативно наелектрисаним електронима, у слојевима названим љуске или омотачи (стручно: орбитале). Атоми се везују размењујући електроне у најудаљенијим или крајњим љускама.

Племенити гасови као што је хелијум, напротив, имају електроне у спољним љускама, а то значи да су веома мало подложни размени електрона с другим атомима.

Станислав Врани

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар