Do danas se smatralo da ljudsko telo ima 79 organa. Ali naučnici su nedavno otkrili neobičnu pojavu koja bi mogla biti organ, a mogla bi značajno da utiče na mnogo toga što znamo o medicini.
Da stvar bude zanimljivija, prema novom istraživanju objavljenom u časopisu „Naučni izveštaji”, novootkriveni organ istovremeno je i važan za funkcionisanje tela i najveći je u ljudskom telu.
Intersticijum je, inače, u medicinskim
krugovima uobičajeni naziv za prostor
između ćelija u kojem se nalaze gelovi,
odnosno tečnosti u koloidnom stanju.
Kako je moguće da ga naučnici nisu ranije videli, ako je veći čak i od kože? Novi organ sastavljen je od mreže sićušnih kanala ispunjenih tečnošću, a na engleskom je nazvan intersticijum. Intersticijum je, inače, u medicinskim krugovima uobičajeni naziv za prostor između ćelija u kojem se nalaze gelovi, odnosno tečnosti u koloidnom stanju. Kroz taj prostor kreće se mnoštvo izlučevina iz stanica – od hormona do transmitera – prema drugim stanicama.
Tročlani tim do otkrića je došao slučajno, tokom rutinskih endoskopija – postupaka u kojima se u probavni trakt uvodi malena kamera. Nova tehnologija naučnicima omogućuje da se tokom takvih pretraga posmatra funkcionisanje živih tkiva pod mikroskopom.
Intersticijum (Vikipedija)
Naučnici su očekivali da će videti kako je žučovod, koji su posmatrali, okružen čvrstom, gustom senkom. Međutim, otkrili su neke čudne nejasne uzorke. Svoje otkriće predočili su Nilu Tisu, patologu s njujorškog univerziteta „Škola medicine”. On je istim endomikroskopskim uređajem istražio vlastiti nos u potkožnom tkivu i otkrio istu strukturu.
Dalja studija drugih organa pokazala je da se neobičan uzorak sastoji od kanalića koji svuda u telu provode tečnosti. Iz toga proizlazi da bi sva tkiva u telu mogla biti ispunjena mrežom ovakvih kanalića koji bi u biti svi zajedno mogli stvarati jedan organ.
Na temelju te pretpostavke tim je izračunao da bi intersticijum mogao da sadrži petinu ukupne količine tečnosti u ljudskom telu. Naučnici verovatno nisu ranije videli ovaj organ, zato što se prilikom uobičajenog uzimanja uzoraka tečnost iz kanalića iscedi, a mreža se uruši. Na taj način mreža postaje nalik na čvrstu ćelijsku membranu zaštitnog tkiva, umesto na zaštitni jastuk ispunjen tečnošću. „Mislimo da organ deluje kao amortizer udaraca”, rekao je Nil Tis.
Naučnici nagađaju, da bi se mrežama intersticijuma, takođe mogli prenositi tumori. Naime, analiza uzoraka uzetih od ljudi s invazivnim tumorima pokazala je da su ćelije raka, koje su se proširile s izvornog tkiva u kojem su nastale, mogle naći put do kanalića, što ih je pak moglo odvesti pravo do limfnog sastava.
„Kada jednom uđu unutra, to je kao da su se našle u vodenom toboganu. Imamo novi prozor u mehanizam širenja tumora”, rekao je Nil Tis.
(Izvor Sputnjik)
