МЕЂУ ИЗМЕЂУ

НЕПОЗНАТИ НЕРВИ

Људски мозак (Википедија)

Људски мозак (Википедија)

Настојећи да одогнетну како се људски мозак понаша на молекуларном нивоу, амерички научници су, користећи нови поступак разврставања, пронашли нове подврсте можданих ћелија. Сада очекују да ће знатно боље разумети развиће мозга и зашто понекад све крене наопако.

Тим истраживача из Салковог института у Калифорнији започео је своје проучавање испитујући нерве из предњег кортекса мишева и људи. Чеони кортекс је подручје одговорног за неке од најважнијих одлика сваког појединца, укључујући личност, одлучивање и сложено мишљење.

До невероватних танчина су прикупили податке по чему је једна мождана ћелија другачија од друге. Иако изгледа да имају истоветан склоп (структура), оне се разликују у својем деловању.

У овом подухвату установљено је да су
неурони људског мозга разноврснији:
сврстани су у 21 подврсту, а мишјег у 16.

„Сматрамо прилично изненађујућим што можемо мозак размрсити на појединачне ћелије, разврстати (секвенцирати) њихове метиломе и препознати многе нове типове, заједно с чиниоцима што регулишу гене, генетским прекидачима који чине неуроне различитим једне од других”, објашњава професор Џозеф Екер, један од руководилаца истраживања.

Почетна замисао била је да се сазна колико врста неурона постоји, и то је једно од великих нерасветљених питања у неуронаукама. Стручњаци верују да би одговор довео до кудикамо темељнијег разумевања развоја и поремећаја мозга.

Другим речима, да се схвати шта чине два неурона у истом подручју мозга који изгледају слично, а понашају се разлчито. Као што је свака особа јединствена, свака ћелија или неурон се на разлие начине разликује од свих других.

Две подврсте – црвени и зелени, и жути заједно
(Салков институт)

Класификација ћелија је, иначе, веома захтеван задатак, потребно је сваку сагледати с више страна и објединити све чињенице да би одредило којој врсти свака припада. У овом подухвату установљено је да су неурони људског мозга разноврснији: сврстани су у 21 подврсту, а мишјег мозга у 16. При томе су истраживачи су открили јединствене подврсте човечјих нерава који до сада нису описани.

Речени налази су отварили врата дубљем разумевању по чему се све људски издваја од мозгова других животиња. Чланак у којем су представљени освануо је у познатом часопису „Сајенс”. Како је најављено, следећи корак биће упоређени обрасци активирања гена здравих људи и оних који пате од појединих можданих поремећаја.

Гледајући изван облика: ДНК метилом открива неуронски идентитет. Типови хуманих кортикалних неурона се распознају на основу цитозинско-метилацијских потписа које остављају. Сваки тип људског неурона, наиме, има посебан вид метилације цитозина.

(Шта је то метилом(и)? У генетици то је промена (модификација) нуклеинске киселине (ДНк или РНК) изазваних метилацијом у укупној збирци гена (геном) организма или у појединачној ћелији. А метилација? Она подразумева додавање метил групе на неку подлогу или замену атома или друпе метил групом).

Стефан Вукашин

 

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар