ПРОМЕТЕЈСКА ИСКРА

„НЕПРИКЛАДНО ИМЕ” И ВРЕМЕНСКИ ДОДАТАК

Изградња Винче (Фото Институт Винча)

Изградња Винче (Фото Институт Винча)

За оне који ме незнају, изјављујем да сам човек који је успео. Ако будете стрпљиви сазнаћете у чему. За почетак, мало о мојим пословима – истраживањима, патентним радовима. Када, шта … истраживач који још ствара и у 69. години, и то озбиљне појаве. Немам довољно времена, али требало би да подвлачим линије и сабирам по мојем мишљењу вредне (или преведено: значајне) резултате, у свој (неке врсте) списак доприноса науци.


Др Александар Томић

Домаћин овог сајта Станко Стојиљковић привлачио је пажњу читалаца „Политике”, како због тема којима се бавио, тако и начином како је то чинио. Нисам пропуштао његове текстове. Такође нисам био од оних читалаца који се тек тако обраћају ауторима текстова, али ипак сам први „контакт” са Станком Стојиљковићем обавио баш на начин који иначе нисам практиковао. Дакле послао сам под горњим насловом писмо уреднику „Политике”, које прилажем у целини, јер нисам ни сигуран да ли је писмо стигло ономе коме је насловљено.

НЕПРИКЛАДНО ИМЕ – ДРУГИ ПУТ

„У ПОЛИТИЦИ од недеље 22. IX 1991. на 13. страни објављен ке занимљив чланак С. Стојиљковића о заиста неприкладном имену Института за нуклеарне науке („Борис Кидрич” сада додато, јер садашњи читаоци ретко памте то име института) у Винчи. То дакле није спорно, али аутор чланка чини такође грешку предлажући нова, углавном такође неприкладна имена. Свака част свима предложенима, али реч је о Институту за НУКЛЕАРНЕ НАУКЕ, па нема смисла да он носи име једног географа, биолога, астронома … већ само физичара такође великог формата.

А потом долази у обзир и
Руђер Бошковић, Дубровчанин
од оца Србина и мајке Италијанке,
којег О. Кузњецова из АН СССР
наводи као оснивача
динамичког атомизма.

Без претензија на комплетност списка заслужних, истакао бих неке од оснивача: Павла Савића (академика) можда најпознатије име са овог списка, који је учествовао и у открићу фисије, да не спомињемо друге заслуге, или Милорада Млађеновића, познатог конструктора бета-спектрометра, или Стевана Коичког, Ивана Гала, Александра Милојевића … све сарадници Института од првих дана. Ако желимо старије, ту је Ђорђе Станојевић асистент чувеног Женсена, астрофизичара, али не нуклеарни физичар. Останимо код оних најближих области рада Института.

А потом долази у обзир и Руђер Бошковић, Дубровчанин од оца Србина и мајке Италијанке, којег О. Кузњецова из АН СССР наводи као оснивача динамичког атомизма. Нека ипак људи чији делокруг рада је физика, пре свега нуклеарна, кажу своје мишљење о имену Института.”
A. Томић, Београд

ВРЕМЕНСКИ ДОДАТАК

У то време радио сам пуном паром на истраживању сопствено осмишљеног и реализованог у целини тек 1999. године пројекта „Дискретизација гравитационих система – фракталност и квантовање”. Министарство науке о томе ништа није знало. Не извињавам се због тога пропуста, јер је неко од надлежних (мислим да знам ко) затурио предлог мојег пројекта.

Почетком октобра почео сам рад на додатку Савић –Кашанин теорији о понашању материјала под високим притиском, која се неочекивано појавила као могућност из аналогије са планетним системом. Већ крајем октобра све је урађено, успут и доказано да је полазна формула у теорији Савића и Кашанина заиста еквивалент квантне формуле. Обратио сам се Павлу Савићу са жељом да му објасним шта и како сам урадио и да му дам примерак студије.Наравно, подразумева се и да му изразим велико поштовање, за све што је учинио.

Савић-Кашанинова теорија
тврдила је да је радијус Марса
око 50 километара мањи од оног
што пише у уџбеницима, а када
је сателит стигао тамо, тачно
толико колико С-К теорија тврди
било је мање измерено.

Тако сам се 4. новембра 1991. нашао на вратима Савићевог стана с намером да му за пола сата прикажем рад који иде у прилог њиховој теорији. Тај први и једини сусрет (касније је било више телефонских разговора) трајао је четири ипо сата. Ја сам знао шта да питам, а он је са радошћу причао о најважнијим стварима његовог живота и посебно научног рада. Била је то најлепша награда мени за рад који сам успешно урадио сам, без ментора или сарадника.

Теорија Савић-Кашанин, то мали број наших физичара зна, једна је од три комплетне теорије формирања планета, уз теорије двојице руса Жаркова и Трубицина, и Американца Смолуковског. Када је агенција НАСА припремала летове на Месец све три теорије су узели у обзир за прорачун потребних параметара. Испоставило се да С-К теорија захтева улазак у зону захвата за атерирање на најближем (од три ове теорије) растојању Месецу, С –теорија највећу, да би ушли у зону захвата. Превентивно, јер астронаути су у сателиту, то је и усвојено.

Испоставило се да је стварно било неопходно ући (за ту брзину) са растојања по С-К теорији. Ова теорија померена је са 3. степена поузданости на 2. степен. Неколико година касније, сателит НАСЕ лети на Марс. С-К теорија је тврдила да је радијус Марса око 50 километара мањи од оног што пише у уџбеницима, а када је сателит стигао тамо, тачно толико колико С-К теорија тврди било је мање измерено. Од тада је теорија С-К на 1. месту, а све три се користе. Осећам се веома поносним што сам имао част да упознам Павла Савића и да бар мало допуним њихову теорију. Прву књигу од четири свеске Павле Савић ми је потписао и дописао „Са жељом да настави и даље развија ову теорију, колеги Томићу Павле Савић”.

„Нишки културни центар” објавио је у часопису УНУС МУНДУС, свеска 43 / 2012, књигу: Александар С. Томић, СУНЧЕВ СИСТЕМ –КОСМОГОНИЈА, 464 стране А4 формата. Док не изађе комплетно издање, на 540 страна, под називом ФРАКТАЛНОСТ, ХИЈЕРАРХИЈА, КВАНТОВАЊЕ, заинтересовани се могу обратити издавачу или навратити у Народну библиотеку Србије.

Павле Савић је, нажалост, умро три године касније. Тада сам написао као оду Павлу Савићу драмску једночинку под називом ЗЕВС ОДМАРА. То је прича о историјском току раста наших сазнања о атомизму, испричана речима три Зевсове музе. У Београдском планетаријуму на Калемегдану 4, јуна 1994. програм су извеле моје три матуранткиње из Шесте гимназије, одлични ђаци и глумице у школској аматерској групи, те године најбоље драмске групе средњешколаца у Србији. Одглумиле су музе – Уранију, Клио и Калиопу, на велико задовољство пуног Планетаријума. Њихова имена су: Милена Ђукић, Звездана Петровић и Драгана Трифуновић. (Часопис ВАСИОНА; XLII, 1994, 4, стр. 82-83). У прилогу је текст ЗЕВС ОДМАРА, намењен заинтересованима.

 

Aлександар ТОМИЋ:

Радио игра

”Поводом смрти великана физике, академика Павла САВИЋА, изведен је у Планетаријуму део радио-игре Александра Томића под називом ЗЕВС ОДМАРА. Историјску цртицу из атомистике, разговор муза Ураније, Клије и Калиопе, извеле су матуранткиње Шесте београдске гимназије Милена Ђукић, Звездана Петровић и Драгана Трифуновић.

Дарко Ђокић: XII Београдски астрономски викенд,

Васиона, 42,  4, 82 (1994).

/ Уранија и Калиопа весело ћаскају. Прилази Клио./

КЛИО:

Сестрице моје, о чему зборите тако опуштено?

Калиопо драга, да ниси смислила још неку науку?

Или је моја мила Уранија опет најавила нову комету?

КАЛИОПА:

Клио, пакоснице, док тебе чекамо наше мале тајне биле су тема.

УРАНИЈА:

Да нам отац није смислио задатак, започето наставиле би у троје.

Овако, морамо начети нову тему. Зевс тражи од нас неке податке.

КЛИО:

Дозволите да погађам. Од тебе Уранијо, очекује чињенице из

астрономије, Калиопа ће допунити из неке друге науке, а ја бих

требало да дам поуку о точку  историје, зар не? Пођимо у одаје

за  примање.

КАЛИОПА:

Није потребно. Отац ће наш разговор пратити на монитору.

Данас је мало уморан.

КЛИО:

Укључи терминал  Калиопо.

КАЛИОПА (краткотрајно рукује техником):

Почнимо.

УРАНИЈА:

Зевса  тренутно занима  само један аспект човековог сазнавања структуре природе. Онај, што га започе Демокрит.

КАЛИОПА:

Дакле, реч је о атомској структури  материје. Корпускуларни аспект.

Ако се добро сећам, Демокрит је почео разматрање ставом да не постоји ништа осим атома и чистог простора.

КЛИО:

Атоми су бесконачни по бројности и по различитости форме.

УРАНИЈА:

Сударима честица настаје безброј светова, или ишчезава.

Једни истовремено, други накнадно.

КАЛИОПА:

Разлике између супстанци потичу од разлика у броју, величини,

облику и поретку атома.  Тако је сматрао Демокрит.

КЛИО:

Нешто мало пре Демокрита говорио је врли Емпедокле о четири

елемента материје: о ватри, о ваздуху, води и земљи. По садашњим

знањима људи, то је сасвим адекватно агрегатним стањима: плазми,

гасу, течности и крутој фази.

КАЛИОПА:

Да. Ипак, вратимо се теми. Идеја да је тачка атом линије, линија атом површине, површина атом запремине, помогла је Демокриту да

развије математику.

УРАНИЈА:

Евклид ја такво схватање издигао до савршенства, описујући простор

као чисто пространство без супстанцијалног садржаја. Као арену у

којој се крећу атоми, у којој постоје сва тела у природи.

КЛИО:

Учење атомиста тиме је постало монистичко.  Материја, супстанција,

односно атоми, и њено кретање у празном простору, јесу основни битак.

КАЛИОПА:

Потом је избио пелопонески рат. Идеја атомизма  је замрла.

КЛИО:

Пре је назадовала. Сетите се да је, иначе мудри Аристотел, сматрао пуст простор без тежине  немогућим и неприродним.

УРАНИЈА:

Не суди пребрзо Клио. Чини ми се да је много касније, на неки начин, баш то потврдио Ајнштајн, повезавши простор и гравитацију у једно. Изрецимо твоју мисао нешто другачије: нит размишљања започету Демокритом, Аристотел је прекинуо.

КАЛИОПА:

Да,тако је боље. Учени Епикур  је покушао објаснити све појаве само

атомима. У случају испаравања воде под утицајем ветра и Сунца, то је  било сасвим успешно  објашњење.

КЛИО:

Он такође исправља Демокрита, те уместо бржег кретања тежих

честица у празном простору, уводи флуктуације – мала случајна

одступања од средње вредности. О, како много је допринела ова

хипотеза касније !

УРАНИЈА:

Атомска кретања моделирао је први Лукреције Кар, и увео мала

случајна одступања од равнотежних положаја, у одређеним

тренуцима. И случаност је ушла у науку.

КАЛИОПА:

Горим од жеље да наставимо и овим трагом – о томе ћемо засигурно

наставити другом приликом.

КЛИО:

Које нове особине имају  атоми Лукреција Кара, а немају они Демокритови ?

КАЛИПОПА:

Имају  још своју тежину, и густину, и тврдоћу, и унутрашњу

структуру.

КЛИО:

Сила је узрок кретања свеколиког. То откиће се обично приписује

славном Њутну. Сећате ли се ко је то први утврдио?

УРАНИЈА:

Није ли то био Леонардо, Леонардо из Винче?

КЛИО:

Браво Уранијо, сестрице моја. Леонардо је то. А да ли знате ко је

даље развио идеју Демокритову о атомима? Он је познатији као

астроном, то помоћ нека ти буде.

УРАНИЈА:

Онда дилеме нема, то Бошковић је из Рагузе. За њега кажу да отац је

динамичког атомизма, јер његови атоми центри сила јесу…

КАЛИОПА:

…које се мењају зависно од растојања, бивајући наизменично

привлачне, па одбојне.

УРАНИЈА:

Па то је био први покушај унификације сила!

КЛИО:

Свакако, и то као функција само једног параметра, али најважнијег –

растојања.

УРАНИЈА:

То добар избор беше, јер четири основне силе – гравитациона,

најдужег домета и најслабија истовремено, електрична – па слаба

нуклеарна и јака нуклеарна, као најјача и најкраћег домета, разликују

се пре свега по јачини и домету.

КАЛИОПА:

А тада је тамо гравитациона сила била добро позната.

КЛИО:

Бошковићева теорија беше плодотворна веома. Фарадеј славни из ње

извлачи појам поља, Лоренц и Ајнштајн релативност, Радерфорд и

Бор стабилне путање електрона у атому.

КАЛИОПА:

Ипак, Бошковићева атомистика односи се пре свега на структуру

масе.  Први резултат примене његовог модела, од њега самог,

објаснио је међумолекулске силе.

КЛИО:

Модел капи за атомско језгро, што смислио је Вајсцекер, због

аналогије  са молекулским силама, опет пут Бошковића води.

УРАНИЈА:

Ако се сетимо да на свој сопствени начин Бошковић одређиваше и

путање  планета и комета, он враћа нас поново древној Хелади.

Боров модел  атома је заправо планетарни модел, налик оном што

смисли га Аристарх са Сама за планете…

КЛИО:

…двадесет два века пре Нагаоке и Бора. За нас и за Васељену то само

трен је, али за људе врле, читава вечност то бива.

УРАНИЈА:

Можда због тога Зевс инспекцију тражи, инвентар идеје једне у

времену.  Из разлога јасних, људи с временом загубе идеје, да би их

касније поново неки други пронашли. Примера за то је много.

КАЛИОПА:

Наша прича налик је Аријадниној нити, што кривуда кроз један други лавиринт. И потрајаће дуго, с обзиром да…

КЛИО:

… од нас се тражи само преглед урађеног. Не спомињи будућа открића смртника.

УРАНИЈА:

У праву си. Дакле, Аристарх први утврди да Земља и планете око

Сунца обилазе…

КАЛИОПА:

…мада доказе праве, на даљине мислим, тек Коперник славни даде…

КЛИО:

… а елипсе откри Кеплер, Питагорејац највећи можда, мада два

миленијума после Питагоре умног живеше.

КАЛИОПА:

Све је садржано у броју и мерењу. Да л’ то изусти Талес или Филолај?

УРАНИЈА:

Мислим да онај други беше, Уједно,он вечни огањ у средиште

кретања стави и тако Бошковићу претеча  поста сјајни.

КЛИО:

Зашто ми умни Латин Филио Боначи на ум сада пада?

КАЛИОПА:

Је ли то онај враголан што причом о зечевима бројни низ заче,

о хармонији општој, Клио драга?

КЛИО:

Тај! А бројни низ његов управо сада на сунчев систем примењује неко, у близини нашој, у Србији. И гле, склад му – од Филолаја и Кеплера тражени, њиме проналази.

УРАНИЈА:

Можда стога ЗЕВС од нас овај сажети историјат тражи?

КАЛИОПА:

У непосредној близини срећника тог, један други Србин тек

недавно пре, још једно чудо природе откри: да планете и звезде

слојевиту структуру атома реплицирају само. Или песнички речено:

У БЕЗБРОЈ АТОМА УМНОЖЕНА СТРУКТУРА ЈЕДНОГ ЈЕ, ОНА.

КЛИО:

Ја уредно забележих име његово. То откри САВИЋ умни, што маштом  својом пут прави нађе. А опет, нетом пре, Мохоровичић смиони  емпиријом за Земљу под нама, раслојеност први утврди.

УРАНИЈА:

Клио драга, сви они не тако далеко од Олимпа никоше,  канда

сваком од њих неко од нас  при руци се једаред нађе?

КЛИО И КАЛИОПА:  (СМЕЈУ СЕ.)

УРАНИЈА:

Да отац наш није наумио шалу неку, ил просто протажира Грке и

Србе, помажући и другима узгред?

КЛИО:

Многи од споменутих ни Грци ни Срби нису. Ипак, канда и једних

и других у причи овој мало више  има?

КАЛИОПА:

Везе Грка и Срба су старе. Тесла је муње налик онима са Олимпа

кротио. Пупин резонанцију кола електричних постизао је по рецепту

пастира хеленских.

УРАНИЈА:

По узорцима Кеплера и Филолаја један Србин сада планете и

електрона брзих стада  централном огњу понови враћа. Из тога

закључке значајне извести може. Помозимо и њему, Калиопо драга.

КАЛИОПА:

Кеплер свему томе тако близу беше, но рат га верски омете тада, да

истину пред лице богова узнесе.

КЛИО:

Можда исти узрок овог смртника сада тера да из Кеплерових закона

исцеди последњу кап концентрисане истине, као из тврдог дреновог

штапа. Он чврсто га стеже и сличности многе већ нађе између атома Демокрита, Бошковића, Бора  и  планета Филолаја, Аристарха и

Кеплера.

УРАНИЈА:

Да не дуљимо причу, овај извештај Зевсу окончати можемо сада.

И на овој теми блискост Грка и Срба може да се прати.

Можда ЗЕВС  подстрек нови блискости тој жели дати.

ЗЕВС(са монитора):

Испуњавајући молбу моју, ви докучисте и намеру часну.

Стога  допринесите слави њиховој, која је и наша, децо драга.

**********************************************************

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар