МЕЂУ ИЗМЕЂУ

НЕУНИШТИВИ МЕДВЕДИЋИ

Астероид убица (НАСА)

Астероид убица (НАСА)

Колико је живот на Земљи отпоран? Велики астероид који би је погодио сместа би усмртио милионе животиња.  Може ли, уопште, неко преживети?

Али последице би биле још погубније: цунамији, земљотреси и огромни облаци прашине који заустављају сунчеве зраке, због чега би годинама изостао род усева и настало би масовно изумирање, пише у „Научним извештајима”.

Истраживачи су најпре израчунали
количину енергије потребну да укупну
воду загреје изнад 100 Целзијусових
тепени, а то износи 6 х 1022 џула.

Да би доиста живот био избрисан с наше планете, нужан је астрофизички догађај толико силан да океани дословце прокључају. Врелина и космичко зрачење учиниле би Земљу негостољубивом чак и за водене медведиће, бескичмењаке велике од неколико микрона (милионити делић метра) до једног милиметра, међу најиздржљивијим организмима икада откривеним. У неповољним условима они улазе у стање веома успореног метаболизма (анабиоза).

Истраживачи су најпре израчунали количину енергије потребну да укупну воду загреје изнад 100 Целзијусових степени, а то износи 6 х 1022 џула, што је стотину пута више од годишње потрошње свих људи или трилион пута више од енергије неопходне да узлети „спејс шатл”.

Морски медведић (Википедија)

Морски медведић (Википедија)

Преведено на језик небеског страдања, морала би на Земљу да се стропошта једна од две малене планете, међу највећима у Сунчевој породици: Веста, чији је пречник 525 километара, или Палас, с пречником од 550 километара, што је мало вероватно. Зашто? Зато што се не крећу у правцу наше планете. Друге две могућности да у близини експлодира звезда позната под именом супенова или да нас захвати снажно гама зрачење из космоса.

Од супернове би, без сумње, сва вода испарила, али морала да буде такорећи иза „космичког ћошка”, на отприлике 0,13 светлосних година или 30 пута ближе Сунчевом систему од најближе кадидаткиње. Изгледи да земљу запљусне силовито гама зрачење су малетен једанки нули.

Научници су се, стога, окренули морским медведићима, микроскопски сићушним створењима, са осам ножица на чијем су крају канџице, која издрже хладноћу од 272 Целзијусова степена испод нуле и врелину од 150  Целзијусових степени изнад нуле, који би преживели и када би сви остали живи створови угинули. Познато је, наиме, да опстају данима у вакууму дубоког космоса, да поднесу шест пута већи притисак од измереног на океанском дну и дозе зрачења хиљадама пута веће од оних које су смртоносне за људе и да 30 година преживе без хране. Чак и да буду потпуно сасушени. Како?

Тајна се, међутим, крије у непознатом механизму који им омогућује да поправљају своју ДНК. Али ни они не би преживели дуготрајно излагање јакој топлоти и космичком зрачењу без воде или бескрајно дуги боравак у космосу, иако ће пстојати још најмање десет милијарди година на нашој планети све док се наша звезда коначно не угаси.

Станислав Врани

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар