КОСМИЧКО ТКАЊЕ

НЕУТРОНСКИ СУДАР У ХИДРИ

Силовито спајање (НАСА)

Начињен први снимак извора гравитационих таласа у видљивом делу спектра. Дужина трајања сигнала гравитационих таласа од чак 60 секунди сугерисала је да сигнал није настао као последица судара две „црне рупе”, већ две неутронске звезде.

Након што су LIGO и Virgo детектори 17. августа уочили нови налет гравитационих таласа, велики број опсерваторија на Земљи окренуо је своје телескопе ка овом делу неба. У сатима који су уследили, начињени су први оптички снимци извора гравитационог таласа насталог у судару две неутронске звезде – два масивна и густа језгра колапсирајућих звезда.

Дужина трајања сигнала гравитационих таласа од чак 60 секунди сугерисала је да сигнал није настао као последица судара две „црне рупе”, већ две неутронске звезде. Осим што су понудили решење загонетке о тачном називу објекта који је у овом случају довео до емитовања гравитационих таласа, астрономи сугеришу да је ово за сада и најубедљивији доказ да су краткотрајни бљескови гама зрака такође последица судара неутронских звезда.

Сигнал гравитационих таласа
насталих на овај начин доста
је слабији од оног који настаје
након спајања две „црне рупе”.

Гравитациони таласи, које можемо да опишемо као мрешкање самог простор-времена, насталог услед кретања веома масивних објеката, први пут су детектовани 2015. године, иако су резултати детекције били подељени са широм јавношћу фебруара 2016. године. Нагле промене брзине масивних објеката чине ову појаву још евидентнијом и погодном за детекцију.

Гравитациони таласи (НАСА)

Силовито спајање

Релативно мала удаљеност од „места судара” неутронских звезда од Земље, око 130 милиона светлосних година, учинила је ову детекцију могућом, будући да је сигнал гравитационих таласа насталих на овај начин доста слабији од оног који настаје након спајања две „црне рупе”.

Силовитост овакавог догађаја има
катаклизмичне последице, а свемиром
се распрше и веома важни хемијски
елементи, попут злата и платине.

Када се две неутронске звезде нађу у орбити једна око друге, оне губе енергију емитујући гравитационе таласе. Растојање међу њима се смањује, док не дође до спајања, након чега се део масе претвара у енергију и емитује у виду гравитационих таласа као што је Ајнштајн предвидео својом познатом једначином E=mc2. Силовитост овакавог догађаја у свемиру има катаклизмичне последице, међутим, током њих свемиром се распрше и веома важни хемијски елементи, попут злата и платине.

Ово је до сада пета детекција гравитационих таласа, а челни научници LIGO-Virgo колаборације недавно су добили Нобелови награду у области физике за своје постигнуће.  У четвртак 17. августа ове године детектори гравитационих таласа на два континента, LIGO у Сједињеним Америчким Државама и Virgo у Италији готово истовремено уочили су гравитационе таласе, који су долазили из истог дела неба.

Две секунде након овога, инструменти две свемирске опсерваторије Насиног Ферми гама-реј телескопа, као и Есине Међународне астрофизичке лабораторије за гама зраке (INTEGRAL), детектовале су краткотрајне бљескове гама зрака – вероватно најсиловитије појаве у свемиру.

LIGO-Virgo колаборација позиционирала је извор гравитационих таласа у једном делу неба јужне хемисфере, која је једнака површини неколико стотина пуних Месеца. Ово је сузило потрагу за извором, али и даље, телескопи су посматрали милионе звезда у нади да ће пронаћи необични сигнал са неке од њих.

Необичан сигнал

Ноћ на јужноамеричком континенту донела је прилику за прецизнија посматрања. Без икакве двојбе велики број телескопа усмерио је своје веома осетљиве инструменте ка овом делу неба. Објекат који је емитовао необичан сигнал налази се веома близу галаксије каталошке ознаке NGC 4993 у сазвежђу Хидре.

Сазвежђе Хидра (ЕСО)

Потрази су се убрзо прикључли највећи телескопи на планети и у свемиру попут Веома великог телескопа на Паранал опсерваторији, ALMA

опсерваторије у Атакама пустињи и Свемирскохг телескопа „Хабл”. Удаљеност објекта прецизирана је на око 130 милиона светлосних година од Земље. Ово је уједно постао и најближи извор гравитационих таласа, али и бљескова гама зрака који је до сада детектован.

Неутронске звезде, веома густа и брзоротирајућа језгра масивних колапсирајућих звезда остају као резултат експлозије супернове. Међутим, судар оваква два објекта доводи до јављања једне нове врсте нове, такозване килонове. Ови објекти први пут су теоријски предложени пре нешто више од 30 година. Килонова је била најубедљивија хипотеза која би објаснила судар две неутронске звезде.

Такође, након догађаја регистрованог 17. августа, уочене су још неке необичне појаве. Наиме, тешки хемијски елементи детектовани су на брзинама од једне петине брзине светлости. Оно што је такође указивало на судар неутронских звезда јесте и боја килонове, која се променила од плаве до црвене за свега неколико дана.

Према речима астронома, ово је био један од најнеобичнијих феномена који су имали прилику да посматрају. Подаци које су прикупили се веома добро поклапају са оним што предвиђа теорија.

(Ивана Хорват, ЦПН)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар