„To je dalekosežna knjiga (Ogledi o odbrani, prof. dr Jovana Babića) visoke ambicije i sigurno će ostaviti dubok trag u našoj društvenoj nauci”.
Prof. dr Jovan Ćirić
Zadovoljstvo mi je da napišem kratku recenziju za novu knjigu Jovana Babića „Ogledi o odbrani”. Jovan Babić, za koga mogu da kažem da mi je prijatelj, jedan je od naših najboljih filozofa i društvenih teoretičara. Njegova knjiga „Moral i naše vreme” ostavila je dubok trag u našoj naučnoj zajednici, zato što se bavi najvažnijim pitanjima našeg ukupnog sveta, pre svega političkog. Ova nova knjiga se u nekom smislu može smatrati nastavkom prethodne, upravo po tematici koju obrađuje. I u ovoj knjizi Babić se bavi pitanjima slobode, lične i kolektivne.
Sloboda odlučivanja pretpostavlja identitet, pa politička sloboda pretpostavlja kolektivni identitet. U pravu se taj identitet ispoljava kao zakonodavna volja, ono što je izvor ovlašćenja za primenu donetih zakona. A kada se zakoni jednom donesu oni prave jaku demarkaciju između onoga što je dopušteno i onoga što nije, što je zabranjeno. Da postupak sprečavanja onoga što je zabranjeno ne bi bio nasilje potrebno je da zakon bude zasnovan na slobodnom pristanku.
Treće poglavlje, „Tolerancija i doktrinarno
zlo” predstavlja veoma ambiciozan projekat
izrade jedne nove topologije zla.
Time se međutim ne iscrpljuje potreba za dodatnim preciziranjem ovih pojmovnih i vrednosnih distinkcija (a filozofija se po Babiću bavi upravo istraživanjem pojmova i pojmovnih distinkcije, uključujući tu i vrednosti). Jedna od tih dodatnih potreba za preciziranjem odnosi se, u domenu onoga što je dopušteno, na razliku između privatnih i javnih interesa, što povlači potrebu za razlikovanjem onih postupaka koji se tiču samo delatnika i onih naših postupaka koji se tiču i drugih. Bez te distinkcije nema mogućnosti da se uspostavi vrednost privatnosti. Te dve teme, identitet i privatnost, predmet su obrade u prve dve glave knjige, „Sloboda, život i tajna identiteta” i „Postupci koji se tiču samo delatnika i postupci koji se tiču i drugih”.
Najveći deo, knjige posvećen je političkim
temama, preciznije govoreći temama političke
etike, međunarodne etike i etike sukoba.
Treće poglavlje, „Tolerancija i doktrinarno zlo” predstavlja veoma ambiciozan projekat izrade jedne nove topologije zla; to poglavlje predstavlja svakako jedan od najvrednijih naučnih rezultata na ovim prostorima u poslednjih nekoliko decenija. Na kraju ovog, prvog dela, nalazi se kratak apendiks sa lapidarnim naslovom „Želeti i hteti”. U njemu se izlaže pojmovna skica razlikovanja između mogućeg i stvarnog.
Drugi, najveći deo, knjige posvećen je političkim temama, preciznije govoreći temama političke etike, međunarodne etike i etike sukoba. U njemu se posebno analiziraju neke od međunarodnih političkih pojava koje su i nas pogodile, međunarodne ekonomske sankcije, secesija, vojne intervencije i, posebno, rat. Tema rata je obrađena u nekoliko poglavlja uključujući i apendiks. U ovom delu posebno bih istakao dve glave nejednake dužine, komprehenzivnu studiju o ratu, „Etika rata i ‘teorija pravednog rata’” i „Ispravno i nužno”, poglavlje u kome se obrađuju uslovi za pravičnu i racionalnu odbranu i, posebno, pitanje moralno i politički opravdane kapitulacije u ratu. U ovom delu ne treba preskočiti ni glavu „Struktura mira”, u kojoj se pitanje dijalektike između rata i mira obrađuje na jedan dubinski filozofski način.
Treći deo knjige se fokusira na međunarodnu etiku iz drugog ugla, ugla globalizacije. Tu se detaljno i na filozofski svež način, obrađuje pitanje svetske vlasti, načina nastanka zakona, statusa teritorije i prava na slobodno kretanje. Ukratko, Babić u tim glavama obrađuje pitanje šta znači reći da je svet jedan, i da li to što je svet jedan povlači da svi mi treba da budemo isti ili možemo biti, ili ostati, različiti. Ovaj treći deo se takođe završava jednim apendiksom koji će svojom egzotičnošću verovatno privući posebnu dodatnu pažnju nekih čitalaca.
Knjiga profesora Babića je pre svega originalna i relevantna. Ona se bavi nekim od najvažnijih problema sa kojima se suočava savremeni svet: pitanjem svođenja političkog kolektivnog identiteta na agregate pojedinaca i redefinisanje pojma zakonodavne volje u tom smislu, pitanjem kako ustanoviti razliku između privatne i javne sfere, gde su granice slobode i tolerancije i fenomenom doktrinarnog zla koje karakteriše ideološki pristup društvenoj stvarnosti, pitanjem logike političkih sukoba kao što su ratni sukobi, pitanjem moralnog statusa tekućeg procesa globalizacije i drugim važnim pitanjima sadašnjice (kao što je pitanje teritorija i prava kretanja u migracijama). To je dalekosežna knjiga visoke ambicije i sigurno će ostaviti dubok trag u našoj društvenoj nauci.
Babićeva knjiga svakako predstavlja doprinos nauci na mnogo načina. Ona je namenjena visokokompententnim čitaocima, zakonodavcima, sudijama, donosiocima političkih i pravnih odluka, visokim oficirima, a ne samo studentima. Način na koji je Babić obradio moralni i politički status pobede i poraza u studiji „Ispravno i nužno” biće trajni doprinos mnogim naukama. Za mene je posebno izazovna njegova dalekosežna filozofska analiza razlike između morala i drugih oblasti ljudske prakse, ne samo prava nego i politike, ekonomije i vojnih nauka. Analiza te razlike se provlači kroz celu knjigu.
