PANDORINA KUTIJA

NOVO IZUMIRANJE ŽIVOTA

499 pregleda

Posle pet velikih masovnih izumiranja na Zemlji, upravo je počelo i šesto.Sveukupno, više od 90 odsto vrsta koje su nekada hodale, plivale, letele ili puzale Zemljom do sada je izumrlo.

Brojni naučnici procenjuju da se Zemlja nalazi na početku novog „masovnog izumiranja”, fenomena koji karakteriše nestanak vrsta u alarmantnom broju za relativno kratko vreme, ovog puta izazvanog ljudskim aktivnostima.

U ordovicijsko-silurijskom izumiranju
nestalo je između 60 i 70 odsto vrsta.
Veruje se da je do tog istrebljenja dovelo
kratko, ali veoma snažno ledeno doba.

U proteklih 500 miliona godina, planeta je pet puta bila svedok perioda tokom kojih je u treptaju oka geološke istorije nestalo više od polovine živih bića. Sveukupno, više od 90 odsto vrsta koje su nekada hodale, plivale, letele ili puzale Zemljom je izumrlo.

Ledeno doba (Vikipedija)

Prvo masovno izumiranje odigralo se pre oko 445 miliona godina. U ordovicijsko-silurijskom izumiranju nestalo je između 60 i 70 odsto vrsta. Veruje se da je do tog istrebljenja dovelo kratko, ali veoma snažno ledeno doba.

Zatim je pre oko 360 do 375 miliona godina
usledilo kasnodevonsko izumiranje, u kom
je nestalo do tri četvrtine živog sveta.

U to vreme se živi svet najvećim delom nalazio u okeanima. Naučnici smatraju da je brzo formiranje glečera zamrzlo najveći deo vode na planeti i dovelo do drastičnog pada nivoa mora. Morski organizmi poput sunđera i algi su najviše stradali, kao i školjke, primitivni glavonošci i ribe bez vilica zvane ostrakodermi.

Zatim je pre oko 360 do 375 miliona godina usledilo kasnodevonsko izumiranje, u kom je nestalo do tri četvrtine živog sveta. Ponovo su najviše stradali morski organizmi, usled smanjenja količine kiseonika u okeanima. Kao najverovatniji uzroci takvog razvoja događaja navode se variranje nivoa okeana, klimatske promene ili čak udar asteroida.

Posebno razorno bilo je permsko-trijasko
izumiranje, pre oko 252 miliona godina.
Taj period, nazvan „majka svih izumiranja”,
odneo je 95 odsto vrsta.

Prema jednoj teoriji širenje kopnene vegetacije dovelo je do manjka kiseonika u vodama. Verovatno najpoznatija žrtva kasnodevonskog izumiranja bili su trilobiti, artropodi koji su živeli na okeanskom dnu.

Posebno razorno bilo je permsko-trijasko izumiranje, pre oko 252 miliona godina. Taj period, nazvan „majka svih izumiranja”, odneo je 95 odsto vrsta.

Trilbit (Pinterest)

Izazvana po svoj prilici udarima asteroida i vulkanskom aktivnošću, ta biološka kriza je opustošila i okeane i kopno. Neki naučnici veruju da je trajala milionima godina, dok drugi smatraju da je trajala samo 200.000 godina.

Naredno je usledilo trijasko-jursko
izumiranje i nestanak 70 do 80 odsto
vrsta, zbog brojnih i ne do kraja
razjašnjenih razloga.

To je bio jedini put da su masovno nestali insekti. Nestale su i poslednje preživele vrste trilobita, kao i neke vrste ajkula i riba. Na kopnu, istrebljeni supored ostalih i mošopi, više metara dugi gmizavci biljojedi.

Naredno je usledilo trijasko-jursko izumiranje i nestanak 70 do 80 odsto vrsta, zbog brojnih i ne do kraja razjašnjenih razloga. Prema jednoj teoriji, okidač su bile masivne erupcije lave usled razbijanja superkontinenta Pangee, što je pratilo i oslobađanje velikih količina ugljen-dioksida koje je dovelo do brzih klimatskih promena. Iako neki naučnici sumnjaju i na asteroide, do sada nije pronađen nijedan krater.

Za sada poslednje, i verovatno najpoznatije
masovno izumiranje, desilo se na kraju
perioda krede, pre 66 miliona godina, po
svoj prilici zaslugom asteroida koji je
udario područje današnjeg meksičkog
poluostrva Jukatan i ostavio ogroman krater.

Na prelazu iz perioda trijasa u juru nestale su brojne vrste velikih kopnenih životinja, među kojima i najveći broj arhosaurusa, predaka dinosaurusa ali i današnjih ptica i krokodila. Istrebljen je i najveći deo vrsta džinovskih vodozemaca.

Za sada poslednje, i verovatno najpoznatije masovno izumiranje, desilo se na kraju perioda krede, pre 66 miliona godina, po svoj prilici zaslugom asteroida koji je udario područje današnjeg meksičkog poluostrva Jukatan i ostavio ogroman krater.

Izumrli su svi neleteći dinosaurusi, ali su na kopnu preživeli najveći broj vrsta sisara, kornjače, krokodili, žabe i ptice. U morima su opstale ajkule, morske zvezde i ježevi. Nestanak dinosaurusa je omogućio širenje sisara, koje je na kraju dovelo do nastanka homosapijensa, vrste odgovorne za izvesno šesto masovno izumiranje.

(Izvor Beta)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar