Naučnci stvaraju veštački zametak usađivanjem gena izumrlog mamuta azijskom slonu, najbližem živom srodniku.
Kada ga spazite, nemojte trljati oči u neverici. Zemljom će, nakon iščeznuća pre četiri milenijuma, ponovo hodati nezgrapni kosmati mamuti. Oživljavanje nestale vrste najavio je profesor Džordž Čerč, genetičar, molekularni inženjer i hemičar sa Univerziteta Harvard.
Životinja kojoj poneki
tepaju mamuslon bila bi,
u stvari, slon s ključnim
odlikama mamuta.
Naučnici stvaraju veštački zametak usađivanjem gena izumrlog mamuta azijskom slonu, najbližem živom srodniku. Životinja kojoj poneki tepaju mamuslon bila bi, u stvari, slon s ključnim odlikama mamuta – malim ušima, potkožnim salom, dugom kovrdžavom dlakom i krvotokom prilagođenom hladnim uslovima.
Istraživanje je, kako se navodi, zapelo na ćelijskom nivou, a predstoji zahtevniji zadatak – stvaranje hibridnog embriona. Najveći izazov biće veštačka materica, u kojoj bi novonastali zametak rastao, pa se prvi živi mamut ne očekuje još godinama. Da li je sve to izvodljivo?
Kosmati mamuti i
ogromni slonovi nekada
su se često parili, iako
ne pripadaju istoj vrsti.
Ljubav ne zna za granice, ustanovili su istraživači sa Univerziteta Makmaster u Hamiltonu (Kanada) pre šest godina otkrivši da su se kosmati mamuti i ogromni slonovi nekada često parili, iako ne pripadaju istoj vrsti.
Prvi su iščezli otprilike pre 10.000 godina, mada su omanji opstali 6.000 godina duže na Vrangelovom ostrvu u Arktičkom okeanu. I to je potkrepljeno izučavanjem pronađene mamutske DNK iz kljova, kostiju i zuba, stare približno 11.000 godina.
Po svemu sudeći, to je objašnjenje zašto su se pojedini uzorci po svojim odlikama nalazili na sredokraći između mamuta i slonova, što je potkrepljeno proučavanjem ostataka. Mamuti su krstarili našom planetom duže od milion godina – od Evrope preko Azije do Amerike.
