ЕКОСОФИЈА

ПАНДА С МАСКОМ БАНДИТА

Угрожена врста (Википедија)

Угрожена врста (Википедија)

Одрасле животиње дугачке су мање од метра, не рачунајући чупаве пругасте репове. Створене су за живот у хладним срединама ‒ крзно им расте чак и на шапама. Сматрају се угроженом врстом.

Имају бандитске маске, густо богато крзно и тихо циче. Описивали су их као мешавину лисице, ракуна, медведа, пса и мачке. Давне 1825. године Фредерик Кивије прогласио их је „најљупкијим постојећим сисарима”. Колико год биле неодољиве, црвене панде су у невољи.

Међународни савез за очување природе, који процењује положај дивљих животињских врста, сматра да на свету има око десет хиљада црвених панди, подељених у две подврсте. Живе искључиво на уском појасу планина које се протежу од западне Кине до Непала. Угрожавају их нестанак шума и болести, а однедавно и климатске промене.

Живе у мешовитим шумама у којима
има бамбуса, на висини од 1.400 до
4.500 метара, у малобројним
ограниченим еколошким срединама.

Докторка Анђела Глатстон руководи програмом за заштиту црвених панди за Светско удружење зоолошких вртова и акваријума. Изван Кине у зоо-вртовима широм света гаје се црвене панде, што је помоћно средство за очување врсте. Панде из заробљеништва могу се, ако је неопходно, вратити у дивљину.

Мање од метра (Википедија)

„Истраживачи проучавају ту врсту јер ју је тешко посматрати у природи. То су тајанствене животиње”, каже Елизабет Фримен, биолог Института „Џорџ Мејсон” у Вирџинији. Одрасле црвене панде дугaчке су мање од метра, не рачунајући чупаве пругасте репове. Створене су за живот у хладним срединама ‒ крзно им расте чак и на шапама. Сматрају се угроженом врстом.

Иако их понекад називају „малим
пандама”, откривене су деценијама
пре великих панди, око 1869. године.

Живе у мешовитим шумама у којима има бамбуса, на висини од 1 400 до 4 500 метара, у малобројним ограниченим еколошким срединама. Као и велике панде, хране се углавном бамбусом, али неретко исхрану допуњују јајима, малим птицама и инсектима. Иако их понекад називају „малим пандама”, откривене су деценијама пре великих панди, око 1869. године.

Смитсонов институт за конверзацијску биологију дом је највеће колоније црвених панди у Северној Америци. Докторка Фримен, која прати и проучава здравље и понашање панди, закључила је да су највеће невоље зубне болести и ломови репа. Црвене панде у природи све више угрожава бројна људска популација јер им одузима станишта и доноси псеће болести.

Једина западна организација посвећена искључиво овој животињи јесте „Ред панда нетворк” са седиштем у Катмандуу и Сан Франциску. У сарадњи са месним организацијама, група подржава стварање заштићене шуме за црвене панде у источном Непалу.

Предвиђа се да ће у даљој будућности те љупке животиње докрајчити климатске промене, пошто живе у посебним срединама на Хималајима, које се загревају услед климатских промена па панде морају да иду у више пределе губећи природна станишта.

(Александра Стојановић, РТС)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар