Sedam snežana obleti oko svog patuljka najduže za desetak, a najkraće za dan i po. Gde? Na Zemlji, svakako, nije jer braća Grim, Jakob i Vilhelm, nisu takvu bajku napisali.
Slična skaska odigrava se u kosmosu, na 39 svetlosnih godina od nas, u sazvežđu Vodolije (što je u kosmičkim razmerama blizu), u kojoj učestvuju jedna omanja zvezda (Trapist-1), astronomskim rečnikom nazvana „crveni patuljak”, i sedam, zasad bezimenih planeta, koje prilično podsećaju na našu. Nazvana je po istoimenom teleskopu pomoću kojeg je otkrivena, čiji je skraćeno ime (Transiting Planets and Planetesimals Small Telescope) smišljeno u slavu hrišćanskog verskog reda – trapisti i istoimenog piva koje su sami spravljali.
Sve planete su razvrstane
od 0,4 do 1,4 Zemljine mase.
I ranije su astronomi nalazili sedam vanzemaljskih svetova na okupu, ali nikada toliko Zemlji nalik, i to na odstojanju na kojem se, s velikom verovatnoćom, može se reći da su na površini sačuvale vodu. Na četvrtoj, petoj i šestoj ne iključuje se postojanje vodenih okeani (tzv. nastanjivo područje), a to je prvi uslov za razvitak živih stvorenja.
Ali to su pretpostavke koje će se jedino potkrepiti merenjem talasne dužine svetlosti sa zvezde, privremeno zaustavljene prolaskom neke od planeta. Tada će se znati kojom vrstom gasnog prekrivača se odliku, iako je za dve najbliže već je potvrđeno da nisu obmotane vodonikom. Iz toha se zaključuje da su stenovitog sastava.
Zavirujući kroz dva 60-santimetarska (prečnik) teleskopa – jednog u Čileu, a drugog u Maroku – osmatrači neba strpljivo su motrili da li se išta, gotovo jedva primetno, promeni u slabašnom sjaju zvezde. I najmanje odstupanje značilo bi da je nekakvo telo nakratko zasenjuje. Dva letimična uvida su, upravo, na to ukazala, zbog čega su još neki teleskopi pozvani da priteknu u pomoć, a ponajpre „svemirska osmatračnica” Spicer koja je dvadeset dana zaredom gvirila u zvezdu Trapist-1.
Slagalica nastanka
Iz posmatračkih podataka su se ispilile četiri, a ne jedna planeta, koje su je obilizale u razmacima od četiri, šest, devet i dvanaest dana. Ubrzo su uočene još dve bliže – jedna je obigra za 1,5 dan, a druga za 2,4 dana. A gde se zagubila sedma iz ove kosmičke skaske? Optrčava oko zvezde na najdaljem rastojanju od svih, jednom u 20 dana. U tom pogledu omanja porodica podseća više na Jupiter i njegove satelite.
Sve planete su razvrstane od 0,4 do 1,4 Zemljine mase. Pretpostavlja se da su se uobličile znatno dalje od sadašnjih putanja, a u međuvemenu se približile matičnoj zvezdi. Ova činjeica najviše golica naučničku znatiželje, jer očekuju da će – kad prikupe dodatne pokazatelje – sklopiti potpunu slagalicu nastanka planeta u kosmosu – od stenovitih do ledenih.
To je onda vanzemaljski
kamen iz Rozete, ispisan
sa sedam različitih jezika.
Zašto su se tolike zemljolike poređale jedna pokraj druge na na tako malom odstojanju? Sve odreda su, naime, bliže matičnoj zvezdi no Merkur Suncu. I to kopka kosmološke umove, jer su i Venera i Zemlja nastale u istim uslovima, a sada se i te kako razlikuju: prva je beživotna i zaklonjena gustim, gasovitim i otrovnim omotačem, a na drugoj vlada izobilje životnih oblika.
Ukoliko jedna od novopronađenh ugošćuje život, a druga ne, kako se to moglo dogoditi? To je onda vanzemaljski kamen iz Rozete ispisan sa sedam različitih jezika. Na zemaljskom iz vremena Ptolomeja Prvog (196. godina pre naše ere) u gornjem redu su staroegipatski hijeroglifi, u srednjem demotsko pismo (uprošćeni hijeroglifi), a u donjem starogrčki jezik.
Sijaće dugo, baš dugo
Čak i da se na delu neke od sedam planeta otkrije tečna voda, to ne dokazuje postojanje života. Povrh toga, matična zvezda izračuje otprilike iste količine ultraljubičastih i iks-zraka koje bi sasvim mogle da ga izbrišu, ukoliko nije obavijena debelim gasnim omotačem (atmosfera).
Zahvaljujući svojoj malenkosti,
sijaće hiljadu puta duže od Sunca.
Iskrsava još jedna smetnja: sve su, naime, samo jednom svojom polovinom okrenute Trapistu-1, po ugledu na Mesec koji Zemlji pokazuej samo jedno lice, što dokazuje da su u tzv. gravitacionoj klopki. Na toj strani je, svakako, toplije, ali atmosfera je u stanju da toplotu na suprotnu, tamnu stranu, čime bi se izbegla nepremostika prepreka za život.
Zamislite nakratko da ste na petoj planeti. Šta biste opazili? Zatamnjeno nebo, jer u vaše oči stizale tek dvestotinke svetlosti od one kojoj ste obasuti na Zemlji, što je svetlije od Meseca u noći. A obližnja zvezda? Izgledala bi tripu krupnija od Sunca, upravo zbog blizine. Pojedini istraživači očekuje da bude tamnocrvene boje, ali bi ljudskom oku pre ličila boju lososa zato što ispušta infracrveno zračenje koje mu je nedostupno.
Ispostavlja se da su i drugi astronomi posmatrali pomenutu sedmorku; tako je Habl tragao za njihovom atmosferom, a Kepler im merio masu. Ni tu nije kraj uzbudljivom taganju: u Čileu se gradi veći teleskop, prečnika jednog metra, pomoću kojeg će se nastaviti podrobno osmatranje patuljka i sedam snežana.
Sve planete su blizu matične zvezde (NASA)
Tragači za vanzemaljskim životom nikako ne žele da propuste divnu zgodu da se u to neposredno uvere. U takvom pregnuću uveliko će se osloniti na budući svemirski teleskop Veb, koji će biti odaslat sledeće godine u kosmos, da kroz infracrvene naočari vidi i dalje i bolje. Mali zeleni, budite na oprezu!
Zašto smo zvezdu prozvali patuljkom, iako je veća od svojih pratilja? Zato što je hladnij i manja u poređenju s našom: doseže oko osam odsto mase, 11 posto prečnika, više nego dvostruko hladnija (površinska temperatura iznosi 2.260 Celzujovih stepeni, a Sunca 5.530) i 2.000 puta je bleđa od naše zvezde.
Napunila je tek 500 miliona godina, za razliku od Sunca koje je devetostruko starije (4,6 milijardi). Zato će, zahvaljujući svojoj malenkosti i štedljivosti (sporije sagoreva svoje gorivo), sijati još četiri-pet hiljada milijardi godina, hiljadu puta duže od Sunca!
Takvih je, inače, najviše u Mlečnom putu, dvanaest puta više nego suncolikih.
