ПРЕУМЉЕЊЕ ЗЕМЉЕ

ПЧЕЛИЊИ АЛГОРИТАМ

Интелигенција роја (Википедија).

Интелигенција роја (Википедија)

Интелигенција пчелиње колоније је послужила као извор иновације за рјешење проблема људске технологије. Економска корист коју је „пчелињи алгоритам” донио интернет хостинг компанијама процјењује се на око 10 милијарди долара!

Проф. др Предраг Слијепчевић

Проф. др Предраг Слијепчевић

У филозофији науке постоји сегмент, не толико познат, али са довољно идентитета да заслужује име: еволуциона епистемологија (ЕЕ). Један од циљева ЕЕ је да објасни како биолошки организми разумију своје окружење и реагују на промјене у њему. Условно речено, како биолошки организми „знају”. Новина коју нуди ЕЕ је рушење ексклузивитета. Интелигенција није само људска особина него особина свих биолошких организама од бактерије до кита.

„Филозофија науке је корисна
научницима као орнитологија
птицама”, Ричард Фејнман.

Kолико тачно има биолошких врста на планети ствар је процјена. Једна од недавних сугерише да на планети живи око девет милиона врста. Ова цифра се односи искључиво на организме који нису микроби. Процјене броја микробских врста иду чак до хиљаду милијарди (мисли се само на бактерије; археје су изузете из ове процјене)!

Приписивање интелигенције бактеријама, на примјер, можда неће задовољити когнитивне пуританце који вјерују у примат људске интелигенције. Али, научници попут угледног микробиолога Џејмса Шапира, са Чикашког универзитета, спремни су да ризикују властиту репутацију да би одбранили основна полазишта ЕЕ.

У том смислу провокативна је реченица из једног његовог рада професора која гласи: „…бактерије су много софистицираније него људи у контролисању комплексних операција”. У истом раду Шапиро пише: „…наш статус јединих перцептивних бића на планети се распада како учимо више о томе колико паметне могу бити чак и најмање живе ћелије”.

Фејнманова опаска

ЕЕ прави прагматичне кораке напријед, тихо али сигурно, захваљујући упорним природњацима који се много не обазиру на научне трендове али ни на филозофију науке. („Филозофија науке је корисна научницима као орнитологија птицама”, Ричард Фејнман).

Kада посматрате једног другог професора, Тома Силија и његов истраживачки рад на пчелама (можете потражите видео клипове на интернету) у искушењу сте да закључите да он није довољно у тренду. Наиме, савремена биологија највише цијени њен молекуларни сегмент који је према водећим научницима кључ за разумијевање биолошких механизма корисних за медицину на примјер.

За разлику од молекуларних биолога Том Сили другује са пчелама. Његова лабораторија је пољана са много цвијећа. Kористи једноставне, старомодне и јефтине инструменте за хватање пчела, њихово обиљежавање и праћење. Рекли бисте оваква врста рада му никада неће донијети репутацију какву имају молекуларни биолози нобеловци.

Али, рад професора Силија је прошле године наградила једна од најзначајнијих научних институција у Америци: Удружење за напредак науке, АААS. О томе како је професоров рад на пчелама помогао инжењерима да поправе ефикасност интернета путем „пчелињег алгоритма” писаћу посебно. Укратко, група инжењера је уочила аналогију између начина на који пчелиње друштво распоређује раднице на послове сакупљања нектара са цвијетних површина слушајући радијски говор професора Силија, и начина којим се серверски капацитети распоређују према потребама индивидуалних сајтова.

Џејмс Шапиро (Википедија)

Џејмс Шапиро (Википедија)

Kонтактирали су Силија и послије озбиљног математичког рада рођен је „пчелињи алгоритам”. Интелигенција пчелиње колоније је послужила као извор иновације за рјешење проблема људске технологије. Економска корист коју је „пчелињи алгоритам” донио интернет хостинг компанијама процјењује се на око 10 милијарди долара!

Сличних примјера о интелигенцији из ризнице ЕЕ који помажу у рјешавању наших технолошких проблема сасвим сигурно има још. Неке од њих покушаћу да презентирам. Међутим, у остатку чланка желим да направим дигресију и посветим се једној слабости ЕЕ.

Људи у траговима

Важно је нагласити да ЕЕ није јединствени концепт и да постоје најмање два програма унутар њега. Један програм је заинтересован искључиво за когнитивне механизме у распону од оних које практикују бактерије па до сисарских аналога на примјер. Формално име програма је ЕЕМ или Еволуција епистемолошких механизама. Унутар ЕЕМ-а не влада јединство. Постоје неслагања између неодарвиниста на примјер и нових субгрупација предвођених млађим научницима који све више откривају слабости неодарвинизма.

Подаци у литератури сугеришу
да двије групације организама
доминирају планетарним копном:
биљке и микроби.

Други програм ЕЕ интересују елементи људске културе: како су се идеје и научне теорије развијале у свјетлу метафора еволуционе биологије. Формално име овог програма је ЕЕТ или Еволуција епистемолошких теорија. Занемаримо ЕЕТ за сада (сигурно ћу писати о ЕЕТ у будућим чланцима) и останимо са ЕЕМ.

Kад се принципи ЕЕМ доведу до екстрема посљедица је да се цјелокупна еволуција може посматрати као когнитивни процес. Једна од посљедица је могућност обрађена у чланку о микробима и интернету. Уколико прихватимо на моменат хипотезу да је еволуција когнитивни процес било би корисно направити хијерархију организама на основу њихове заступљености у биосфери да бисмо добили представу о томе да ли нека еволуциона когнитивна форма доминира биосфером.

Том Сили (Википедија)

Том Сили (Википедија)

Подаци у литератури сугеришу да двије групације организама доминирају планетарним копном: биљке и микроби. Биљке имају убједљиво највећу биомасу на земаљском копну. Ако се њихова биомаса представи са 100%, микроби достижу између 60% и 100% биљне биомасе према старијим процјенама. Међутим, новије процјене иду на штету микроба. Интересантан је податак да биљна биомаса надмашује анималну биомасу 1.000 пута. Дакле, процјене недвосмислено сугеришу да биљке доминирају планетарним копном. Иза њих слиједе микроби. Све животиње заједно не прелазе праг од 1% биљног еквивалента биомасе. Један ботаничар сугерише да у поређењу са биљкама, ми постојимо само „у траговима”.

Дарвинов увид

Овдје долазимо до интересантног парадокса. Било би очекивано да групација организама са највећом биомасом, дакле биљака, буде призната као легитимна групација унутар ЕЕС програма. Међутим, литература на којој се ЕЕС базира углавном помиње човјека, животиње и понекад микробе као практиканте интелигентног понашања. О биљкама нема много помена. Двојица угледних ботаничара, Стефано Манкузо и Франтишек Балушка, у својим радовима често истичу ову предрасуду.

Мало је познато да је Дарвин
вјеровао у интелигенцију биљака
и сматрао да је еквивалент биљног
мозга у биљном корјену.

Њени корјени су дубоки и присутни су у свакодневном језику. Термин „вегетирати”, на примјер, значи живјети пасивно као биљка. Пасивност вегетирања не асоцира на интелигентно понашање. Предрасуди доприноси чињеница да биљке за разлику од животиња не посједују мозак или барем еквивалент рудиментарног нервног апарата. Kако очекивати интелигентно понашање од вишећелијских организама који немају мозак?

Манкузо и Балушка се стрпљиво боре против ове предрасуде. Позивају се на никога другога него на Чарлса Дарвина. Наиме, мало је познато да је Дарвин вјеровао у интелигенцију биљака и сматрао да је еквивалент биљног мозга у биљном корјену. Његова књига „Снага биљног кретања” је база ботаничке хипотезе познате као „корјен-мозак” хипотеза. Манкузо и Франтишек су сљедбеници ове хипотезе и у неким од чланака који слиједе покушаћу да објасним хипотезу детаљније.

До тада, само да нагласим да је највећи превид ЕЕС програма и цијеле ЕЕ неоправдано заобилажење биљака у интерпретацији еволуционе когнитивности.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар