Neobičan podni mozaik u Mičelovom institutu za fundamentalnu fiziku i astronomiju u Teksasu posvećen je rano preminulom velikom srpskom naučniku Marku Vukobratu Jariću.
Prof. dr Milivoj R. Belić
Početkom 2010. godine otvorena je velelepna zgrada Odseka za fiziku Teksaškog A&M univerziteta u Koledž Stejšnu, malenom gradu u srcu Teksasa, a centru ogromnog Teksas A&M univerzitetskog sistema. Zgrada ima dva spojena dela – uži i viši, u kome je smešten „Mičelov institut za fundamentalnu fiziku i astronomiju”, i niži a širi deo, u kome je udomljen sam Odsek za fiziku.
Čini se da mozaik na svakom
mestu izgleda isto, ali to nije
tako. Ne ponavlja se u nedogled.
Ceo kompleks predstavlja izuzetnu arhitektonsku celinu. Zgrada Instituta je lepa sedmospratnica u obliku šupljeg cilindra, otvorenog od hola do svetlarnika. Prvih pet spratova imaju kružne balkone iznutra, koji gledaju na hol, dok sve kancelarije gledaju spolja na kampus i okolinu. Poslednja dva sprata su ogromni stakleni svetlarnik. Sve je prostrano i puno sunca, koga ima napretek u tom delu Teksasa.
Institutsko zdanje
Od tavanice svetlarnika do poda hola, celom visinom, zategnuta je tanka čelična sajla sa masivnom uglancanom mesinganom kuglom na kraju: veliko Fukoovo klatno. Celoga dana ono izvodi svoj lagani ples, klateći se tamo-amo i lagano ukrug, prateći dnevno obrtanje Zemlje, a sve u skladu sa drevnim zakonima fizike.
U stvari, ravan njihanja klatna ne menja se u vremenu, već se Zemlja ispod klatna lagano okreće. Tako je Leon Fuko 1851. godine na očigledan način predočio ljudima obrtanje Zemlje. Donji deo klatna zaštićen je od znatiželje posetilaca i dece visokom staklenom ogradom u obliku kruga prečnika nekoliko metara, u okviru koje je izdignuti kružni stepenik.
Penrozovo pločanje
Gore na stepeniku ugrađena je kružna crvena svetiljka koja, kao kometa, prati njihanje klatna od jedne do druge strane stepenika. Sve je mirno i tiho, kako dolikuje jednom svetskom centru za fundamentalna istraživanja.
Međutim, najzanimljiviji deo hola je pod – ceo u obliku mozaika od mermernih pločica sa staklenim iskricama kao zvezdicama. Izgleda kao da svetlucajuće pločice mozaika, u dve nijanse sive, ponavljaju istu periodičnu šaru – međutim to oči varaju posmatrača.
Posveta Jariću
Ceo mozaik predstavlja jedno veliko kvaziperiodično Penrozovo pločanje – u čast engleskog matematičara Rodžera Penroza – koje se u dve dimenzije nikada ne ponavlja. Dakle, čini se da mozaik na svakom mestu izgleda isto, ali to nije tako. Ne ponavlja se u nedogled, a opet perfektno ukrojen, bez ikakvih umetaka, pokriva celu ravan sa samo dve vrste pločica. Na zidu je spomen ploča, na kojoj piše:
„Ovaj mozaik posvećen je uspomeni na Marka Jarića (1952-1997), profesora na Odseku za fiziku Teksaškog A&M univerziteta, koji je uradio pionirska istraživanja na kvazikristalima, trodimenzionalnim atomskim realizacijama ovakvih neperiodičnih pločanja”.
