Enkripcija funkcioniše tako što vaše podatke čini potpuno nečitljivim onima kojima nisu namenjeni, a postoji pet osnovnih algoritama.
Koliko je zaštita podataka važna, najbolje govori podatak sa američkog Instituta Ponemon da kompanije godišnje gube milione upravo zbog bezbednosnih propusta na svojim računarima.
Postoji nekoliko vrsta zaštite – ali bi o enkripciji, odnosno šifrovanju, svaki korisnik računara morao da zna. Enkripcija funkcioniše tako što vaše podatke čini potpuno nečitljivim onima kojima nisu namenjeni. Dobar primer je e-mejl softver PGP, kojim se vaše pismo pretvara u niz nasumično poređanih karaktera koji, tako napisani, ne predstavljaju baš ništa. Ovo pismo može da pročita samo onaj kome ste ga namenili, tj. kome pošaljete tajnu lozinku za dešifrovanje e-mejla.
Pet je osnovnih algoritama za enkripciju, tj. šifrovanje podataka:
- Triple DES– koristi tri pojedinačna ključa (nasumični nizovi bitova napravljeni isključivo za šifrovanje i dešifrovanje podataka) od kojih svaki ima 56 bitova, pa je ukupna dužina ključa 168 bitova. Najviše se koristi na polju finansija.
- RSA– standardni algoritam u šifrovanju podataka koji se šalju putem interneta (gorepomenuti PGP softver). RSA koristi dva ključa – jedan za enkripciju i drugi za dekripciju.
- Blowfish– ovaj algoritam podeli poruke na blokove od po 64 bita i potom ih konvertuje u šifre. Najviše se koristi na platformama za elektronsko plaćanje, i jedan je od najfleksibilnijih i najpouzdanijih.
- Twofish – koristi ključeve dužine do 256 bitova, ali je za dešifrovanje potreban samo jedan ključ. Smatra se jednim od najbržih algoritama i idealan je za upotrebu i kod softvera i kod hardvera.
- AES– ovaj algoritam koristi američka vlada, kao i mnoge druge organizacije, prvenstveno iz privatnog sektora. AES upotrebljava ključeve od 128, 192 i 256 bitova (poslednja dva ključa su za one podatke koji moraju da budu zaštićeni posebno dobro). Smatra se da je upravo u ovom algoritmu budućnost zaštite podatka iz privatnog sektora.
(Izvor CPN)
