Rezultati najnovijeg istraživanja pokazali su da milijarde ljudi na Zemlji koriste vodu u kojoj se nalaze sićušni komadi, to jest vlakna plastike. Čak 83 odsto uzoraka je kontaminirano.
Prisustvo vlakana plastike koje je utvrđeno u vodi iz česme u zemljama širom planete navelo je naučnike na hitna istraživanja o uticaju toga na zdravlje. U istraživanju koje je sprovela neprofitna organizacija Orb Media, ispitivani su uzorci iz petnaestak zemalja. Više od 83 odsto uzoraka sadržalo je plastične čestice.
Prosečan broj čestica pronađen
u uzorcima od 500 mililitara kreće
se od 4,8 u SAD do 1,9 u Evropi.
Na neslavnoj listi SAD su zauzele prvo mesto sa zagađenjem od 94 odsto i prisustvom plastike u uzorcima iz Kongresnih zgrada i Trampove kule u Njujorku, čak i iz sedišta američke Agencije za zaštitu prirodne sredine. Slede Liban i Indija. Kada je o Evropi reč, Velika Britanija, Nemačka i Francuska imale su najmanju stopu zagađenja, ali je ona ipak bila 72 odsto.
Prosečan broj čestica pronađen u uzorcima od 500 mililitara kreće se od 4,8 u SAD do 1,9 u Evropi. Rezultati novih analiza ukazuju na nesumnjivu rasprostranjenost zagađenja ove vrste u čovekovoj okolini u celom svetu.
Ranija istraživanja bila su fokusirana na prisustvo plastike u okeanima što je ukazalo na to da čovek jedući morske plodove i ribu unosi mikroplastiku u organizam.
„Imamo dovoljno dokaza koje smo prikupili u prirodi da budemo zabrinuti zbog dejstva mikroplastike na živi svet. Ukoliko postoji uticaj na živa bića van gradskih i seoskih sredina, kako možemo da verujemo da vlakna plastike u vodi neće imati uticaja na nas?”, objašnjava doktorka Šeri Mejson sa Državnog univerziteta Njujork, koja je bila supervizor istraživanja.
Stručnjaci navode da čovek svakodnevno „obogaćuje” prirodu ogromnim količinama plastike te da su posledice već tu. Prisustvo vlakana i čestica plastike u vodi koja dolazi vodovodom do naših domova je upozorenje da su neophodna dodatna istraživanja da bi se ustanovili uzroci kontaminacije i proučila moguća dejstva na zdravlje.
Plastika jeste korisna, ali bi čovek morao mnogo da unapredi način na koji je baca kada završi sa njenom upotrebom, upozorili su naučnici.
(Izvor RTS)
