Registar nacionalnog internet domena Srbije obeležiće Međunarodni dan ljudskih prava, tako što će od 10. decembra domen .RS „govoriti”13. jezika. Ovo će korisnicima latinice, ali i pripadnicima nacionalnih manjina omogućiti autentičnost jezika.
Od 10. decembra, domen .RS „više vredi”. Dodaju mu se slova latinice sa dijakritičkim znacima, pa će internet sajtovi koji u svom nazivu sadrže slova č, ć, š, ž i đ moći da se registruju na identičnim domenima.„Na primer, ako ste proizvođač češljeva, imaćete registrovan domen cesalj.rs, što ćemo prepoznati u mnogim slučajevima, ali to nije ono pravo. E sada će takav vlasnik moći da registruje domen češalj.rs”, objašnjava predsednik Upravnog odbora RNIDS-a Vojislav Rodić. Iako su se u prethodnih 10 godina mnogi navikli da željene nazive domena imaju na „ošišanoj”latinici, ovakav vid registrovanja znači i potencijalne zabune.
„Pogledajte na primer domen spanac.rs. Ta reč ne znači ništa u srpskom jeziku. Zavisno od toga kako je izgovorimo, ako kažem ,spanac᾽ verovatno ćete pomisliti na spanać, ako kažem ,spanac᾽ pomislićete na Španac. Da li je to škola španskog jezika ili individualni proizvođač spanaća? Otkriću vam, to je kulturno-umetničko društvo Španac”, kaže Rodić.
Umesto 26, korinsicima će biti dostupno
67 slova, što je značajno pripadnicima
nacionalnih manjina. U prilog tome
govori cilj ove novine.
Registranti takvih domena će u naredna tri meseca imati pravo prvenstva pri registraciji, ukoliko žele novi domen. „Aj-Di-En domeni (IDN), znači domeni sa internacionalizovanim imenima, su u suštini namenjeni za lokalnu upotrebu. Ne mislim teritorijalno, nego kulturno, jezički, odnosno prema pismu. Pogledajte npr. 750 miliona internet korisnika u Kini, zar oni svi moraju da znaju engleski da bi međusobno komunicirali preko interneta?”, objašnjava Rodić.
Vojisav Rodić (Vikipedija)
Umesto 26, korinsicima će biti dostupno 67 slova, što je značajno pripadnicima nacionalnih manjina. U prilog tome govori cilj ove novine. „Ovde se u suštini radi o proširivanju mogućnosti na ostvarivanje prava. Kao što nacionalne zajednice imaju pravo tamo gde su teritorijalno u određenom broju, da imaju saobraćajne znake i table na institucijama na njihovom jeziku”, istakao je Rodić.
Internacionalni naziv domena se kao internet pojam pojavio još 1996. godine, da bi 2000. bila omogućena registracija Aj-Di-En naziva u okviru .COM i .NET domena. Ovaj trend je stigao kod nas 2012. godine, kada je Registar nacionlanog internet domena Srbije omogućio registraciju ćiriličkih naziva u okviru .SRB domena.
(Izvor RTS)
