ПАНДОРИНА КУТИЈА

ПОМОР МАЈА ЗБОГ СУШЕ

Једна од пирамида (Википедија)

Упркос невероватним достигнућима у астрономији, архитектури и математици, класична ера цивилизације Маја доживела је колапс пре око 1.000 година. Савремена софистицирана техника, међутим, не само је потврдила ту теорију, већ је дала и прилично прецизне мере.

Упркос невероватним достигнућима у астрономији, архитектури и математици, класична ера цивилизације Маја доживела је колапс пре око 1.000 година. Историчари дуго сумњају да је разлог њиховог нестанка била суша, али докази те тврдње нису били довоњно јасни.Савремена софистицирана техника, међутим, не само је потврдила ту теорију, већ је дала и прилично прецизне мере о суши која је владала у то време.

Студија објављена у часопису„Сајанс”даје
одговор на то питање и показује да се клима
Централне Америке у том периоду
драматично променила, али још не знамо зашто.

Језеро Чичанканаб на полуострву Јукатан налазило се довољно близу центра мајанске цивилизације да би могло да пружи прецизне податке о клими у тој регији. Средином 90-их уочене су промене у односу тешких и лаких изотопа кисеоника у шкољкама на дну језера, па су оне показале да су последње године класичног периода Маја биле релативно суве.


Језеро Чичанканаб (Википедија)

Ипак, мерења у том периоду нису могла да укажу на то колико је тај период заиста био сув у односу на пређашње или касније периоде. Да ли су климатске промене заиста биле толико снажне да сруше цивилизацију која је имала најнапреднији систем писања и била у стању да изгради величанствене градове?

Студија објављена у часопису„Сајанс”даје одговор на то питање и показује да се клима Централне Америке у том периоду драматично променила, али још не знамо зашто. Студент Универзитета Kембриџ Николас Еванс измерио је изотопе кисеоника и водоника у молекулама воде, заробљеним у наслагама гипса које су прикупљене приликом бушења дна језера.

Еванс и његове колеге су закључили да је дошло до смањења годишње количине падавина између 41 и 54 одсто унутар тог водног подручја језера, и то током неколико дужих периода унутар 400 година.Влажност ваздуха је опала за два до седам одсто, што можда звучи скромно, али је заиста имало важан учинак на испаравање.

Данас је ниво падавина сличан ономе из
периода када су Маје биле на свом врхунцу.

То је резултирало драстичним последицама по пољопривредну производњу, а током најекстремнијих година било је и горе. Мало би цивилизација у то време имало довољне залихе хране да преживе овако што, па изгледа да ни градови Маја нису били изузетак… Данас је ниво падавина сличан ономе из периода када су Маје биле на свом врхунцу. Ипак, са пољопривредним системом фокусираним на жедне усеве, као што је памук, вероватно да нису могли да преживе са количином падавина која је неким другим цивилизацијама била довољна. Постоје докази да су суше често погађале цела подручја истовремено.


Кодекс ваза (Википедија)

Kултура Маја није изумрла крајем раздобља касне Антике, али су тада број људи и њихова технологија били знатно мањи и слабији, а они сами преоријентисани на сталне изворе воде. Проучавање тога зашто је нека цивилизација пропала пружа нам важне смернице о опасностима које и нама прете.

Чињеница да је мајанске градове у пропаст одвео пад количине падавина на степен на коме су друге културе могле успешно да се развијају, показује нам да је брзина климатских промена обично важнија од апсолутне максималне температуре или количина падавина.

(Извор Б92)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар