ЕКОСОФИЈА

ПРАОТАЦ ПАНТЕРА

Као Леопрад (Википедија)

Као Леопрад (Википедија)

Велике мачке сличне данашњем снежном леопарду лутале су Хималајима минулих шест милиона година, открива анализа описаних фосила. Остаци врсте Panthera blytheae продужавају познату линију пантерских мачака за најмање два милиона година и подржавају теорију да та група месождера потиче из Азије. 

Проналсци палеонтолога из Сједињених Америчких Држава и Кине објављени су у часопису Royal Society Journal Proceedings B. Истраживачи су анализирали кости најмање три јединке, порнађене у југозападном делу Тибета.

Судећи према величини дела лобање,
велика мачка је скоро исте величине
као тамнопругасти (облачасти) леопард,
а од снежног леопарда је нешто мања.

„Најкомплетнији остаци укључују део одрасле лобање са неколико зуба још усађених у горњој вилици”, истиче др Џек Ценг, водећи истраживач, палеонтолог из Природњачког музеја у Њујорку. „Ти фрагменти су ископани из стена старих близу четири и по милиона година, али остали фосили исте врсте нађени су у близини, у слојевима који су настали пре скоро шест милиона година”, додаје истраживач.

Поређењем анатомских особина дванаест постојећих и изумрлих врста мачака, установљено је да снежни леопард и врста P. blytheae имају одређених сличности (особености зуба, нпр.), што указује на то да би могле бити „сестринске врсте”.

Остаци лобање (Џек Ценг)

Судећи према величини дела лобање, велика мачка је скоро исте величине као тамнопругасти (облачасти) леопард, а од снежног леопарда је нешто мања. Обе врсте леопарда данас живе на Хималајима. Данашњи тигар је, такође, близак сродник тих врста.

Нови фосили ископани су на експедицији
2010. године у забаченом Занда Басину
југозападног Тибета.

Невероватна сличност између P. blytheae и модерних врста (као што су снежни леопард и облачасти леопард) отежава изјашњавање о томе како су пантерски преци могли да изгледају.

„Еволутивно напредније карактеристике P. blytheae донекле су изненађујуће”, каже др Ларс Верделин, палеонтолог из Природњачког музеја у Стокхолму и додаје да би очекивао да „нешто толико старо” више личи на основну (мање еволутивно развијену) мачку. „Потребна нам је поприлична количина фосила како бисмо сазнали како се линија развијала”, истиче др Верделин.

Нови фосили ископани су на експедицији 2010. године у забаченом Занда Басину југозападног Тибета. Пронађено је више од стотину костију међу којима и комплетни остаци лобање велике мачке. „Били смо веома изненађени када смо пронашли фосиле мачака у том подручју”, рекао тада Ценг.

Претходни најстарији познати фосили пантерских мачака ископани су из афричких стена старих више од три и по милиона година. Тај налаз инспирисао је неке научнике да сугеришу да велике мачке потичу из Африке и да су се одатле прошириле на друга, нова станишта.

Међутим, нови узорци и већа различитост великих мачака у источној и јужној Азији подржавају идеју да се та група прво појавила у Азији. Садашње пантерско породично стабло и генетичка анализа живих или недавно изумрлих врста указују на то да је група прво еволуирала пре око шеснаест милиона година.

„Дивни фосили P. blytheae од великог су значаја јер додају нови ʼеволутивни коренʼ стаблу пантерске породице”, каже проф. др Луо из Комитета за еволуциону биологију Универзитета Чикаго у Илиноису.

(Милица Момчиловић, РТС)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар