Treba shvatiti da se sve vreme izvozi najam pametne radne snage, a ne izvoz pameti. U slučaju jače globalne ekonomske nestabilnosti, postoji opasnost da se veliki broj ovako zaposlenih IT stručnjaka odseli u inostranstvo. Zbog toga bi trebalo formirati neki oblik „robnih rezervi” najboljih stručnjaka.
Milovan Matijević
IT kadrova i diplomaca ni u Srbiji nema dovoljno. Često se u medijima pojavi podatak da bi odmah moglo da se zaposli oko 15.000 IT stručnjaka, kada bi ih bilo. To je delimično tačno, jer je inostrana potražnja beskonačno velika, gledano iz naše perspektive. EU je objavila da će samo njoj nedostajati oko 900.000 stručnjaka do 2020. godine. Vrlo je važno da se zapamti da će i nama nedostajati oko 15.000 IT stručnjaka za digitalizaciju privreda i društva, zato se treba pripremiti za rešavanje ovog izazova umesto da se bavimo time kako da našim stručnjacima popunjavamo milionsku rupu nedostajućih stručnjaka u Evropi.
Očuvanje pojedinaca-domaćih IT stručnjaka višestruko je važno i društvu donosi stabilnost i niže cene. Zbog toga bi trebalo formirati neki oblik „robnih rezervi” najboljih stručnjaka. Kao što su žitarice strateška roba, tako će u 21. veku to postati stručnjaci. Za početak treba odrediti kakve su nam potrebe.
Stalni rast u krizi
Široko je prihvaćeno i horski se ponavlja da je IT industrija najzdraviji deo srpske ekonomije, jer i u vremenu krize beleži stalni rast zaposlenih, prihoda i izvoza. Slika, ipak, nije tako idilična. Prema osnovnim strukturnim odlikama, informatički sektor opredeljen ka domaćem tržištu stagnira još od 2008. godine, a kompletan rast sektora ostvaren je zahvaljujući izvoznicima softvera i informatičkih usluga.
Zbog veće potražnje od
ponude za kvalitetnim IT
stručnjacima i diplomcima
situacija sve više liči na
draft košarkaša u NBA ligi.
Procenjuje se da će u toku 2017. godine programerski sektor, koji je orijentisan prema izvozu, prvi put imati više od 50 odsto i zaposlenih i ukupnog kapitala u IT industriji Srbije. To znači da, sa jedne strane klackalice, sede preduzeća koja izvoze softver i informatičke usluge, a sa druge, sve ostale IT firme. Postignut je impresivan napredak samo za nekoliko godina.
Izvoznici softvera imaju bolje i ostale strukturne odlike, a što je vrlo bitno stalni rast zaposlenosti i veličina sopstvenog kapitala znače da će moći da ponude veće plate. Na već poremećenom domaćem tržištu informatičke radne snage onaj ko bude nudio veću platu taj će imati prvenstvo kod izbora kadrova. Zbog veće potražnje od ponude za kvalitetnim IT stručnjacima i diplomcima situacija sve više liči na draft košarkaša u NBA ligi – selekcija počinje već na fakultetu. Nedostaju samo još menadžeri koji će sklapati profesionalne radne ugovore i tako postaviti novi nivo sigurnosti i lojalnosti koji je ranije spontano krasio informatička preduzeća i njihove zaposlene. Poznate su anegdote da su zaposleni iz IT firme mogli da odu samo smrtnim slučajem, a danas se ide za 200 evra većom platom.
Sada je jasno i ne iznenađuje veliko interesovanje države za IT izvoznike – rezultat sa njima je brži i očigledniji nego da se podržavaju lokalne IT potrebe. Pored argumenata kojima političari opravdavaju ovako delovanje, treba ukazati na mogući negativni scenario i posledice jakog fokusa na izvoz, dok se istovremeno zanemaruju lokalne informatičke potrebe.
Obrnuto od poželjnog
Poznata je činjenica da je isplativije izvoziti sopstvena informatička rešenja, umesto forsiranja izvoza kroz najam radne snage (outsourcing). Kako stvari stoje na domaćoj IT sceni? Obrnuto od poželjnog. Iznajmljivanje dominira po broju firmi, zaposlenima i ostvarenim izvoznim prihodima, sa malim šansama da se stanje promeni u narednih nekoliko godina. Treba shvatiti da se sve vreme izvozi najam pametne radne snage, a ne izvoz pameti. Ovo predstavlja blažu formu (prikrivenog) „odliva mozgova”. U slučaju jače globalne ekonomske nestabilnosti, postoji opasnost da se veliki broj ovako zaposlenih IT stručnjaka odseli u inostranstvo i time formalizuje „odliv mozgova”.
Kriza velikih igrača nije šansa za Srbiju. U uslovima krize reaguje se zatvaranjem u svoje okvire i okretanjem prema unutrašnjim resursima. Princip je sličan, svejedno je da li su u pitanju velike kompanije ili države. Desilo se par puta u prethodnih nekoliko godina da su sa domaće scene, bukvalno preko vikenda, iz Beograda otišle do tada vrlo uspešne inostrane IT firme sa više od 50 zaposlenih, odvodeći sa sobom u svoje centrale i odabrane saradnike.
Na nivou država, naučili smo lekciju iz globalne ekonomske krize od 2009. godine, a ponovili to u skorije vreme sa stagnacijom u EU i slabljenjem Rusije da kriza u velikim ekonomijama nije naša poslovna šansa. Naprotiv, stanje domaće ekonomije se tada pogoršava jer ostajemo bez investicija i sa smanjenom potražnjom iz zemalja pogođenih krizom. U takvim uslovima opet se velike inostrane kompanije koncentrišu na svoje centrale, prikupljajući sve kvalitetne ljude iz svojih predstavništava sa periferije.
Strategija softvera
Ko kome može da pomogne? Na čestu deklarativnu spremnost države da pruži podršku IT sektoru, Milan Šolaja iz Vojvođanskog IKT klastera kaže da IT sektoru nije potrebna državna podrška, već je državi očajnički potreban IT i to domaći. Ukoliko se ova prilika propusti, umesto domaćih IT rešenja i usluga kupovaćemo skuplja strana – procenjuje se za više od 500 miliona evra godišnje posle 2020.
Rešenje je u stimulisanju
proizvodnje domaćeg softvera
i snažna podrška države
firmama koje razvijaju
svoja aplikativna rešenja.
Realno je da će Srbija u IT oblasti ući u međunarodnu razmenu, nešto će prodavati (jeftinu radnu snagu), a nešto će kupovati (skupa rešenja). Možda je bolje da bude obrnuto. To se može postići i jedan korak u pravom smeru jeste da se uradi domaći zadatak iz 2006. godine, kada je najavljena strategija softverskog razvoja. Dakle, rešenje je u stimulisanju proizvodnje domaćeg softvera i snažna podrška države svim firmama koje razvijaju sopstvena aplikativna rešenja, npr. tako što bi buduće velike državne nabavke softverskih rešenja i IT usluga bile povere domaćim firmama.
Reference i iskustvo stečeni na ovaj način pomogli bi u izvozu sopstvenih softverskih rešenja. I tada bi izvoz vredan milijardu i više evra postao izvesniji i održiv na duži period.
