МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ПРИЗНАЊЕ СРПСКОМ ЧАСОПИСУ

Мирољуб Јевтић (Википедија)

Мирољуб Јевтић (Википедија)

Факултет друштвенихнаука државног универзитета Белграно у Буенос Аиресу, у сарадњи са истраживачким институтом „Ђино Ђермани”, 28. марта 2018. организује међународну научну конференцију посвећену српском и београдскам научном часопису „Политикологија религије”.

Слично окупљање уприличено је 2015, тада на државном Универзитету „Артуро Хаурече”, такође у главном граду Аргентине. Овога пута централна пажња биће посвећенена  броју 1 за 2017. и броју 2 за 2016.  годину. Први је посвећен теми „Политичка економија и религија”,  а други теми „Савремено јеврејство и политика”. Гост уредник првог броја био је проф др Ернан Борисонк, а другог др Емануел Тауб, наставници на поменутој високошколској установи. Оснивач и главни уредник часописа проф. др Мирољуб Јевтић кајављен је као специјални гост конференције.

Први пут у свету је ова научна
дисциплина уведена у наставу
школске 1993/94. на Факултету
политичких наука у Београду.

Ваљало би подсетити на неке важне чињенице у вези са часописом „Политикологија религије”. Србија пре Првог устанка није имала ниједну редовну школу. У развоју просвете и науке у постојо је само један пут – ићи на западне универзитете и доносити знање. Срби су завршавали школе у Пешти, Бечу, Лајпцигу, Паризу, Кијеву и Петрограду…  Отуда су шренпсили већ осмишљене научне дисциплине које су допуњавали у складу са својим способностима. То је случај с нашим највећим  научницима.

Насловница часописа

Никада се није десило да нешто што је смишљено код нас у друштвеним наукама преузму  Французи, Американци, Немци, Енглези… Једини изузетак је политикологија религије у саставу политичких наука коју је утемељио професор др Мирољуб Јевтић. Први пут у свету је ова научна дисциплина уведена у наставу  школске 1993/94. на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. И од тада се шири у друге земље, уз поштовање дефиниције предмета истраживања коју је сричио наш научник.

На  чувеном британском универзитету Честер, 8. и 9. априла 2014, организована је конференција на којој је политички филозоф из Трста др Стела Марега у својем реферату истакла , а то једногласно прихваћено,  да је политикологија религије рођена у Београду. Слично је 2012. поновљено у часопису „Оксфордска универзитетска штампа” са Листе научних цитата (ISI), у чланку професора Стивена Кетла са угледног универзитета Ворвик, који на трећој страници потврђује ко је творац политикологије религије, а на страницама 17 и 18 да је часопис

„Политикологија религије” те врсте у свету. И тако редом.

У свету постоје само два часописа
посвећена политикологији религије.
Један издаје „Кембричка универзитетска штампа”,
у сарадњи са Америчком асоцијацијом за политичке науке,
а други Универзитет у Београду, којем су
амерички политиколози дали предност.

Као резултат тога амерички часопис „Црква и држава”, који  који штампа „Оксфордска универзитетска штампа”, уврстио је професра Мирољуба Јевтића у свој редакциони одбор, у којем је надалеко познати исламолог Џон Еспозито. Нека од најугледнијих имена  политикологије у САД и свету своје резултате објавила су у  часопису „Политикологија религије”. Тако се догодило да на Ролинс колеџу на Флориди, уз учешће бројних политиколога, социолога и филозофа из САД, главна тема буде српски часопис. Никада у историји балканских, дакле не само српских друштвних наука, није се десило, да амерички научници посвете конференцију неком  часопису са Балкана и да, посредно, саопште да је један од најбољих у свету у тој  области.

У свету данас постоје само два часописа посвећена политикологији религије. Један издаје „Кембриџ јуниверзити прес”, у сарадњи са Америчком асоцијацијом за политичке науке, а други Универзитет у Београду, којем су амерички политиколози дали предност. Ниједна друга друштвена наука са ових простора тако нешто није доживела у САД. У овом часу „Политикологија религије” је на листи часописа који ускоро треба да се појаве на најважнијој „Томсон-Ројтерсовој” листи за вредновање и разврставање научних часописа.

Градимир Цветковић

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар