МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ПРЉАВО ПОСУЂЕ НЕОЛИТА

Илустрација (Википедија)

Занимљиво је да је у неколико посуда, поред млека, пронађена сурутка.

Захваљујући новој истраживачкој методи, интернационална група истраживача, на челу са археолошкињом Евом Розенсток, недавно је на подручју данашње Турске анализом наслага са грнчарског посуђа старог 8.000 година, открила да су се наши праисторијски преци, хранили слично као и ми данас – житарицама, махунаркама  и млечним производима, углавном сиром и млеком.

Занимљиво је да је у неколико посуда, поред млека, пронађена сурутка. Њени остаци навели су истраживаче да закључе да су припадници ове давно нестале цивилизације из периода млађег каменог доба, знали како се праве јогурт и сир.

Анализа липида омогућава утврђивање
порекла остатака хране старих преко
10.000 година што је археолозима олакшало
процес реконтрукције начина живота
веома старих цивилизација.

И док је широко примењивана анализа остатка липида најчешћи начин за утврђивање порекла хране са праисторијског посуђа, анализа протеина, која је коришћена у овом истраживању, омогућила је још детаљнији увид у мени наших предака.

Главна предност анализе протеина лежи у разноврснијем и прецизнијем увиду. Наиме, протеини се могу лако разликовати чак и уколико се у посуди налазило више различитих врста житарица или ако је, што није редак случај, посуда била више пута коришћена, што је, како се истиче, анализом масти готово немогуће извести. Додатни разлог је и то што се липиди најчешће налазе у животињском месу богато засићеном мастима, а протеини у разноврсном хранљивом биљу и махунаркама, што омогућава потпунији увид у разноврсност исхране древних народа.

Ипак, мада мање прецизна, анализа липида омогућава утврђивање порекла остатака хране старих преко 10.000 година што је археолозима олакшало процес реконтрукције начина живота веома старих цивилизација, вођења домаћинстава, видова привређивања и потрошње.

Када су у питању протеини, истраживачи у свом раду, објављеном у часопису Nature Communications наводе да се и даље не зна колико дуго молекули беланчевина могу одолевати времену те је неопходно урадити још истраживања која би, поред упознавања кулинарских навика наших предака, допринела унапређењу ове нове, необично прецизне методе.

(Анђела Мрђа, ЦПН)

 

О аутору

Vladan Milenkovic

Оставите коментар