ДИГИТАЛНИ ДОМОРОЦИ

ПРОЦЕСОРСКИ О.К. КОРАЛ

Најбржи на свету (ИБМ)

Недавно су се САД вратиле на чело „суперкомпјутерске колоне” својим најновијим изданком – „самитом” (IBM Summit), са још четири такмаца међу водећих десет. Како најновији предводник изгледа?

На процесорском бојишту бесни сурова битка, а нигде ни мртвих, ни рањених. Иако неуништиви, страдају једино битови и бајтови, у преносном смислу; супарнички их надмаше у броју и брзини, и тако потисну с водећег места. У међувремену је, наиме, противник увео у борбу нове свеже хиљаде милијарди. Ко то, у свари, ратује?

Две најмоћније земље, Кина и САД, утркују се чији ће суперрачунар бити најбржи (читај: најмоћнији) у обради података. Али то само неупућеноме тако изгледа, јер се немилосрдно надмећу која ће преузети дигитално вођство у свету, а то значи бити и у свему другоме неприкосновено прва. Свеколики успех у 21. веку (па и у претходноме) мери се технолошком надмоћношћу, потпомогнутом научним напретком.

Први суперкомпјутери уведени су шездесетих година 20. столећа; у почетку их је производио Симор Креј (Cray Research), касније се појавила компанија „Контрол дата”, а потом и друге, испочетка искључиво америчке.

Наједноставније речено, то је дигитална машина која извршава нумеричка израчунавања највећом могућом брзином, захваљујући најсавременијом електроници и рачунарској архитектури, чију су употебу наметнуле поједине научне области, као што су физика, астрономија, метеорологија итд. Почетком деведесетих појавили су се супекомпјутери с хиљадама процесора, а до краја деценије паралелни са десетинама хиљада процесора (off-the-shelf) постали су свеважеће мерило.

Када „самит” упрегне све своје процесоре,
достиже брзину од 200 петафлопса –
то је 200 квадрилиона израчунавања у
секунди, што увелико надмашује
доскорашњег првака из Кине.

Све до 2012. године већином су предњачиле САД, којима је у пет наврата Јапан преотимао тај положај, када је на сам врх засела Кина. Али недавно су се САД вратиле на чело „суперкомпјутерске колоне” својим најновијим изданком – „самитом” (IBM Summit), са још пет такмаца међу водећих десет. Како најновији предводник изгледа?

Када „самит” упрегне све своје процесоре, достиже брзину од 200 петафлопса – то је 200 квадрилиона израчунавања у секунди, што увелико надмашује доскорашњег првака из Кине, назваћемо га скраћено „сунчана стаза” (изворни назив: Sunway TaihuLight), који има 93 петафлопса. (Петафлопс означава извршавање милион милијарди рачунских радњи с покретним зарезом – flops у секунди или 1015).

Истовремено је седам пута бржи од својег зермљака „титана”, запосленог у истој установи – Националној лабораторији Оук Риџ. Сликовито речено, у стању је да за сат времена реши проблем, за који би стоном рачунару биле потребне три деценије непрекидног рада.

За хлађење му треба 4.000 галона (један
галон једнако 4,546 литара)воде у минуту,
а за напајање електричне струје која
би била довољна за 8.100 домова.

„Самитових” 4.608 сервера, који покривају површину два тениска игралишта, поседују више од 9.000 22-језгарних ИБМ-ових процесора (Power 9) и више од 27.000 „Енвидијиних” графичких процесора (Tesla V100 GPUs). За хлађење му треба 4.000 галона (један галон једнако 4,546 литара) воде у минуту, а за напајање електричне струје која би била довољна за 8.100 домова.

Осмишљен је да користи вештачку интелигенцију и дубинско машинско учење да би подржао, поред осталог, истраживања медицини, физици и климатологији, између осталих домена. Научници су га већ употребили за први егзабајтни прорачун, а то милијарду милијарди израчунавања у секунди, што је он малтене двоструко надмашио – 1,88 пута у анализи милионе генома; уколико користи мешивоте веома поуздане прорачуне, може да домаши 3,3 егзабајта! Опремљен је са више од 10 петабајта меморије, упарене брзим, широкопојасним путањама за ефикасно кретање података.

Неколике земље, иначе, теже достизању врхунца у рачунарској моћи, али првих десет места на листи ТОП 500 суперкомпјутера (јун 2018) заузеле су четири – САД, Кина, Јапан и Швајцарска, од чега прва има шест, друга два и трећа и четврта по један. Кина је и пре потискивања с вра најавила да ће ускоро обелоданити суперрачунар десет пута бржи од својег до сада најбржег („сунчева стаза”), који је пао на друго место.

Насупрот делимично позајмљеном наслову из каубијског филма „Обрачун код О.К. корала”, дигитални окршај потрајаће ко зна колико године, нарочито имајући у виду најаву да ће Кина 2030. бити прва велесила у вештачкој интелигенцији.

Станислав Островски

О аутору

Vladan Milenkovic

Оставите коментар