МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ПРОРОЦИ У ОПОЈНИМ ГАСОВИМА

Пророчиште Делфи (Википедија)

Пророчиште Делфи (Википедија)

Геолошка истраживања у 20. веку открила су да те визије нису биле последица мистичних моћи, већ су их највероватније узроковали отровни гасови из подземних вода.

Ново истраживање сугерише да су многа грчка светилишта широм источног Медитерана изграђена на пукотинама насталим услед земљотреса. У античкој Грчкој није се могао предузети ниједан важнији подухват без савета пророчишта у Делфима. Пророчица би седела на троношцу код отвора у стени из кога су избијали опојни гасови. Они су је бацали у транс и омогућавали јој да предвиди будућност.

Храмови и друге грађевине у Микени,
Ефесу, Книду и Хијераполису изграђени
и обновљени на раседима земљотреса.

Геолошка истраживања у 20. веку открила су да те визије нису биле последица мистичних моћи, већ су их највероватније узроковали отровни гасови из подземних вода.

Ново истраживање сугерише да су многа друга грчка светилишта широм источног Медитерана изграђена на сличним пукотинама од земљотреса. „Термални извори настали после земљотреса били су на великој цени код старих Грка. Можда је изградња храмова и градова у њиховој близини била систематичнија него што се раније мислилоˮ, рекао је Ијан Стјуарт, професор на Универзитету у Плимуту у Великој Британији.

У недавно објављеној студији професор Стјуарт је навео да су, као и светилиште у Делфима, храмови и друге грађевине у Микени, Ефесу, Книду и Хијераполису изграђени и обновљени на раседима земљотреса. Истакао је пример Книда, на југозападној обали данашње Турске, где су мештани подигли храм на истом месту на ком је био и претходни, разрушен у земљотресу. Исто се догодило и у другим градовима. Та пракса осликава какво су значење стари Грци придавали подземљу. Оно је за њих било место на које иде душа после смрти и извор мистичних моћи и знања.

У случају пророчишта у Перахори, Стјуарт претпоставља супротно: да је сеизмичка активност условила напуштање светилишта. Храм посвећен Хери подигнут је у близини термалног извора у 9. веку п. н. е. Када је 300. г. п. н. е. тај извор пресушио (што је највероватније била последица земљотреса), храм је полако почео да губи посећеност.

Историјски и геолошки подаци показују да су земљотреси били чести на врхунцу античке грчке цивилизације. Тадашњи људи посматрали су их као мистичне појаве, а не природне непогоде проузроковане кретањем тектонских плоча. Нису их, као савремени човек, видели првенствено као извор опасности и деструкције.

Стјуарт сматра да је истраживање још на почетку и да би требало да подстакне компетентније истраживаче, а пре свега археологе, да се упусте у проучавање те теме. Предлаже да археолози испитају и светилишта у Јужној Америци, на Блиском истоку и у Азији како би утврдили да ли су линије раседа земљотреса имале улогу и у њиховој изградњи.

(Извор РТС)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар