МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ПРВЕ УЧИОНИЦЕ БЕЗ БУКЕ

Боље учење (Википедија)

Боље учење (Википедија)

У Београду је у протеклих шест месеци испитиван и мерен квалитет говорне комуникације у две школе и једном вртићу. На основу резултата истраживања, кроз пројекат „Клеанео”, у тим објектима је постављена наменска звучна изолација.

Ако сте као ђак некада седели у последњој клупи, вероватно се сећате да наставника нисте увек могли најбоље да чујете и разумете. У Београду је у протеклих шест месеци испитиван и мерен квалитет говорне комуникације у две школе и једном вртићу. На основу резултата истраживања, кроз пројекат „Клеанео”, у тим објектима је постављена наменска звучна изолација.

Усвајање градива, између осталог, зависи и од акустичности просторије. Пројекат „Клеанео” је покренут како би се испитао квалитет говорне комуникације у образовним институцијама и побољшали услови наставе. Резултати су представљени у Скупштини града Београда.

У школама се на тај начин побољшава
квалитет праћења наставе, а у вртићима
унапређују услови за рад васпитача и
боравак деце јер је повећана разумљивост
говора а ниво буке смањен и за десет децибела.

Професор Електротехничког факултета др Миомир Мијић, један од руководилаца Лабораторије за акустику на том факултету и један од иницијатора пројекта, објаснио је да је одговарајући акустички комфор у сва три објекта постигнут посебним плочама које су конструисане тако да упијају звук. Опрема је у протеклих шест месеци постављена у једну учионицу ОШ „Дринка Павловић”, учионицу и ходник Архитектонске школе и у једну собу дневног боравка вртића „Малецка”.

ОШ „Дринка Павловић”

„У учионицама школа које су учествовале у пројекту потврдили смо да је угрожена разумљивост говора, нарочито у последњим клупама, док је у вртићу проблем била превелика букаˮ – објаснио је професор Мијић, истакавши да је интервенцијама у ентеријеру значајно побољшано дотадашње стање и да је тако указано на могуће методе решавања тог проблема. У школама се на тај начин побољшава квалитет праћења наставе, а у вртићима унапређују услови за рад васпитача и боравак деце јер је повећана разумљивост говора а ниво буке смањен и за десет децибела.

Професор је додао и да је један од циљева да пројектанти будућих образовних објеката увиде и важност звучне изолације, тј. адекватног акустичног комфора, који је већ стандард у многим развијеним државама.

Мерењем акустичног комфора у нашим школама, у сарадњи са ученицима, дошло се до података да они из последњих клупа предаваче чују са око 80 одсто разумљивости. Након уградњи перфорираних плоча које функционишу по систему „акустичког резонатора” и упијају звук, разумљивост предавања се за ђаке с крајњих делова учионице повећала и до 95 одсто, што је у складу са стандардима који важе на Западу.

Заменик градоначелника Андреја Младеновић присуствовао је презентацији резултата пројекта: „После пола године трајања пројекта, уверили смо се да је могуће и на овај начин побољшати услове за рад и показали да Град Београд може веома добро сарађивати са светски признатим компанијамаˮ. У свему томе, додао је Младеновић, значајна је била иницијатива професора ЕТФ-а и њихове Лабораторије за акустику. Они су стручно водили пројекат да би се дошло до резултата који показују да се метод може применити у другим школама и институцијама.

Пројекат, за који је споразум потписан у августу, резултат је сарадње Града Београда, Лабораторије за акустику Електротехничког факултета и компанија-донатора: „Кнауф”, „Кнауф инсулејшн” и „АМФ”. Донатори су инсталирали опрему и материјал у вредности већој од милион динара.

Горан Стојиљковић, технички саветник у „Кнауфу”, рекао је да се та компанија неће зауставити на датом пројекту, већ има намеру да током идуће године резултате примени и на једну целу школу. Он сматра да је то само почетак померања ствари на боље ‒ будући да постоји решеност да се постојећи недостаци акустичког комфора у образовним установама поправе уз заједнички напор градских институција и одговорних компанија.

(Маја Стојановић, РТС)

Ломбардов ефекат

Вртићи се, када је бука у питању, боре са специфичним проблемом. У њима често долази до Ломбардовог ефекта ‒ због свеопште буке сви се надглашавају па бука постаје све јача и јача.

Мерења су показала да је у једној просторији у вртићу, након повратка деце са ужине, бука била на нивоу од 80 децибела. „Акустичком обрадом просторија, побољшавају се услови за рад васпитачаˮ, навео је проф. Мијић.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар