ДИГИТАЛНИ ДОМОРОЦИ

ПРВИ(А) ПРОГРАМЕР(КА)

Ејда Лавлејс (Википедија)

Ејда Лавлејс (Википедија)

Пионирка у истраживању рачунара и програмирања, Ејда Лавлејс, која је живела само 36 година, поставила је темеље онога што се данас сматра модерним рачунарством.

Августа Ејда Кинг, грофица од Лавлејса, рођена је 10. децембра 1815. у Лондону. Била је кћерка великог енглеског песника Џорџа Гордона Бајрона и Анабеле Милбанк. По њеном рођењу, родитељи јој се разводе, а гроф Бајрон заувек напушта Енглеску, па Ејду самостално одгаја мајка. У жељи да Ејда буде супротност свог оца, мајка ангажује најбоље лондонске учитеље како би је подучавали математици, логици, језику и музици. Лако се заинтересовала за математику, али ипак је у њој проналазила поетичност па је за њено разумевање често користила машту и метафоре.

Лорд Бајрон (Википедија)

 

Дошла је на идеју да би будућа машина
могла не само да изводи комплексна
рачунања, већ и да исписује графике,
компонује музику и користи се
у друге научне сврхе.

Ејда Лавлејс је била девојчица слабашног здравља, али генијалног ума. Са дванаест година описала је своју идеју летећих машина. Кључни моменат у њеном животу било је упознавање са госпођом Мери Самервил, првом чланицом Краљевског астрономског друштва 1833. године. Млада математичарка се дивила раду госпође Самервил која је прва превела на енглески Лапласова дела, а на једној од забава које је организовала Ејда Лавлејс упознаје свог будућег супруга лорда Вилијама Кинга, који је касније постао гроф од Лавлејса.

Преко Мери Самервил Ејда се упознаје и са својим будућим ментором и сарадником, харизматичним математичарем и проналазачем Чарлсом Бабиџем, кога називају „оцем рачунара”. У то време био је фокусиран на конструкцију диференцијалне машине, која је била намењена израчунавању полиномних функција. Како је имао потешкоћа у изради, убрзо је представио аналитичку машину, која је била уређај опште намене, прави рачунар 19. века.

Мери Самервил (Википедија)

Нови модел је користио серију бушених картица које се стављају у лежиште као сет инструкција, а инспирација је потекла од машине за ткање. Бушене картице су помоћу рупица диктирале врсту рачунања које машина треба да обави. Ејда је била задивљена универзалношћу Бабиџових идеја, а он импресиониран њеним интелектом. Толико се заинтересовала за Бабиџев рад, да се сматрало да боље разуме нацрте од самог творца. Били су идеални сарадници који су дали печат новом добу – ери индустријализације.

Имала је 29 година када је објавила своје
дело, али се, како је за жену тог доба било
неприхватљиво да се бави интелектуалним
послом, потписала као А.Л.Л.

Због неуспеха са диференцијалом машином, коју никада није завршио, власт у Лондону ускратила је Бабиџу финансијску помоћ. Међутим, његов рад био је цењен у Италији, па је тако на позив Универзитета у Торину 1842. године одржао предавање о аналитичкој машини. Млади и успешни италијански математичар Луиђи Менабре записао је белешке са овог предавања и нешто касније их објавио на француском језику. За превод на енглески језик била је задужена управо Ејда Лавлејс. Међутим, она није само превела оригинални текст већ је додала и своје белешке и идеје о проширивању примене аналитичке машине. Коначан превод био је три пута дужи од оригинала.

Чаркс Бебиџ (Википедија)

Дошла је на идеју да би будућа машина могла не само да изводи комплексна рачунања, већ и да исписује графике, компонује музику и користи се у друге научне сврхе. Може се рећи да је Ејда била експерт за Бабиџеву машину. Решена да иде даље, описала је алгоритам за аналитичку машину за израчунавање Бернулијевих бројева. Сматра се да је то први алгоритам у историји сачињен са идејом да се примени на рачунару, па се Ејда Лавлејс може назвати првим рачунарским програмером.

Осим тога, може се рећи и да је била први хакер јер је неком приликом Бабиџ случајно оштетио једну од перфорираних картица које су се користиле као улазни канал, а Ејда је била укључена у подухват који се данас сматра покушајем спасавања података.

Имала је 29 година када је објавила своје дело, али се, како је за жену тог доба било неприхватљиво да се бави интелектуалним послом, потписала као А.Л.Л. Нажалост, за време њеног живота рад је привукао мало пажње. Касније је покушала да развије математичку шему за побеђивање у коцкању у коме је уживала заједно са Бабиџом. Иако пуна снаге, била је крхког здравља.

Доживела је нервни слом, а касније оболева и од рака материце од којег и умире 27. новембра 1852. у Лондону. На сопствени захтев сахрањена је у Нотингему, у Енглеској, поред оца кога никада није упознала.

(Кристина Савић Станковић, ЦПН)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар