Naučnici su uspeli da eliminišu te proteine, i kada su izvršili testove, takva žita su dovela do slabijeg odgovora imunološkog sistema, i to za 85 odsto.
Sveže pečena kifla je ukusno, meko vazdušasto pecivo ‒ prava stvar za dobar dan. Dopadljivoj strukturi hleba doprinosi gluten, ime iza koga se krije grupa proteina iz pšenice, raži i ječma. Ali kod ljudi koji imaju ozbiljnu autoimunu bolest, celijačnu bolest, gluten dovodi do oštećenja tankog creva. Veliki broj ljudi može da ima blagu netolerantnost na gluten pa izbegava hranu u kojoj se on nalazi.
Bezglutenske vrste hleba se u većini slučajeva prave od pirinča ili krompira, pa zbog toga nemaju isti ukus i razlikuju se od hleba koji se pravi od žita. Naučnici navode da su pronašli način da pomoću genetičkog inženjeringa stvore pšenicu koja će sadržati manje problematičnih tipova glutena, a pritom zadržati druge proteine koji hlebu daju karakterističan ukus i elastičnost.
„Ovo je zaista važan korak koji može
dovesti do proizvodnje nečeg zaista
korisnog”, kaže Vendi Harvud,
genetičar za žitarice iz Engleske.
Genetički modifikovani usevi su predmet oštre debate širom seta. Neke zemlje, među njima Francuska i Nemačka, stavile su takvu proizvodnju van zakona. „Najveću zabrinutost izaziva praksa ubacivanja (insertovanja) delova DNK sa jedne vrste u drugu”, kaže Francisko Baro, biotehnolog za biljke sa Instituta za održivu poljoprivredu iz Španije. Da bi se izbegla ta genetička ukrštanja, Baro i njegove kolege koriste tehniku CRIPS/Cas9 kojom se selektovani geni isecaju iz genoma žita.
Njihova studija bavi se onim glutenskim proteinima za koje se veruje da su glavni uzrok problema za imunološki sistem. Oni su uspeli da eliminišu te proteine, i kada su izvršili testove, takva žita su dovela do slabijeg odgovora imunološkog sistema, i to za 85 odsto.
Stručna javnost smatra da tako modifikovane žitarice treba da prođu dugačak put do tržišta. „Ovo je zaista važan korak koji može dovesti do proizvodnje nečeg zaista korisnog”, kaže Vendi Harvud, genetičar za žitarice iz Centra „Džon Ines” u Engleskoj. Da bi razvili potpuno bezbednu vrstu žita za ljude koji boluju od celijačne bolesti, istraživači možda treba da obrate pažnju na veći broj gena glutena. Baro kaže da njegov tim radi na tome.
(Bojan Glavonić, RTS)
