СКЛАПАЊЕ ПАМЋЕЊА

ПСИХОАНАЛИТИЧКЕ МРЉЕ

Роршаков тест (Википедија)

Роршаков тест (Википедија)

Иако је дијагностички метод Хермана Роршаха често на мети критика, и даље се користи у школама, судницама и затворима када се, на пример, процењују емоционални проблеми деце, додељује старатељство или одобрава условна слобода.

Херман Роршах, швајцарски психоаналитичар, аутор је контроверзног теста заснованог на мрљама који се примењује у анализи друштвеног понашања људи. Тек што је 1921. године у књизи „Психодијагностикаˮ представио своје закључке о том дијагностичком поступку, неочекивано је умро. Његов метод процењивања личности и данас је предмет дебата и критика.

Херман Роршах је рођен у Цириху, у Швајцарској, 8. новембра 1884. Интересујући се за психоанализу, психологију и уметност, повезао је своја сазнања и створио чувени тест који је у праксу уведен 1922. године ‒ после његове смрти.

Године 1917. Роршах је постао свестан
колико је значајан рад швајцарског
психијатра Хенса који је користио мастило
за анализу фантазија пацијената.

Херман Роршах (Википедија)

Роршахова мајка преминула је када је имао само 12 година. Седам година касније изгубио је и оца, који је за живота предавао уметност и охрабривао га да се креативно изражава. Медицински историчар Х. Ф. Еленбергер описао је да је Роршах васпитан у „изузетно интелектуалној, културној и уметнички надахнутој срединиˮ. У средњој школи Хермана је посебно занимала дечја игра клексографија ‒ прављење слика од мастила ‒ па су му пријатељи дали надимак „Клексˮ, што у преводу значи „мрља“.

Накратко у Русији

Године 1904. упутио се на Академију Нешател, а студије медицине наставио је на универзитетима у Берну, Цириху, Нирнбергу и Берлину. Почео је да ради у швајцарској менталној установи у Минстерлингену. Убрзо се оженио Рускињом Олгом Стемпелин. Године 1912. дипломирао је на Универзитету у Цириху, а 1913. напустио положај у менталној установи.

Преселио се у Русију са супругом, али се већ следеће године вратио у Швајцарску и био ангажован на психијатријском универзитету „Валдау” (док је чекао долазак супруге, која је привремено била заточена у Русији). До 1915. године прихватио је положај помоћника директора клинике у Херисауу.

Био је први истраживач који је користио
мастило да би изучавао како пацијенти
пројектују сопствене асоцијације на
наизглед случајне стимулансе.

Године 1917. Роршах је постао свестан колико је значајан рад швајцарског психијатра Хенса који је користио мастило за анализу фантазија пацијената. На Роршаха је такође утицао његов познаник и савременик Карл Јунг, који је користио тестове удруживања речи како би анализирао оно несвесно код пацијената.

Карл Густав Јунг (Википедија)

Херман је комбиновао сазнања из психоанализе и уметности како би створио свој контроверзни „мастило тест”. Био је први истраживач који је користио мастило да би изучавао како пацијенти пројектују сопствене асоцијације на наизглед случајне стимулансе.

Десет картица

Роршах је тестирао свој систем на 300 пацијената. Тест је био састављен од десет инкблот картица (пет у боји, пет црно-белих). Пацијентима је показивао по једну картицу, а затим записивао шта на њима виде. Потом би поново показао картице и тражио им да објасне своје одговоре. Резултате теста одређивао је на основу више критеријума. Податке је затим користио у процењивању социјалног понашања пацијента.

Године 1921. Роршах је своје закључке представио у књизи „Психодијагностика”. Неочекивано, другог априла 1922. умро је од перитонитиса са само 37 година. Поред супруге и двоје деце, оставио је важно наслеђе ‒ оригинални пројективни тест.

Немачки психолог Бруно Клопфер убрзо је почео да ради на побољшању Роршаховог система тестирања и на популаризацији пројективних тестова личности. Током шездесетих година прошлог века Роршахов тест је био најистакнутији пројективни тест у Сједињеним Америчким Државама; био је осми на листи тестова коришћених у америчким установама за ментално здравље.

Иако је тај дијагностички метод често на мети критика, и даље се користи у школама, судницама, затворима, када се, на пример, процењују емоционални проблеми деце, додељује старатељство или одобрава условна слобода.

(Маја Стојановић, РТС)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар