SKLAPANJE PAMĆENJA

PSIHOANALITIČKE MRLJE

Roršakov test (Vikipedija)

Roršakov test (Vikipedija)

Iako je dijagnostički metod Hermana Roršaha često na meti kritika, i dalje se koristi u školama, sudnicama i zatvorima kada se, na primer, procenjuju emocionalni problemi dece, dodeljuje starateljstvo ili odobrava uslovna sloboda.

Herman Roršah, švajcarski psihoanalitičar, autor je kontroverznog testa zasnovanog na mrljama koji se primenjuje u analizi društvenog ponašanja ljudi. Tek što je 1921. godine u knjizi „Psihodijagnostikaˮ predstavio svoje zaključke o tom dijagnostičkom postupku, neočekivano je umro. Njegov metod procenjivanja ličnosti i danas je predmet debata i kritika.

Herman Roršah je rođen u Cirihu, u Švajcarskoj, 8. novembra 1884. Interesujući se za psihoanalizu, psihologiju i umetnost, povezao je svoja saznanja i stvorio čuveni test koji je u praksu uveden 1922. godine ‒ posle njegove smrti.

Godine 1917. Roršah je postao svestan
koliko je značajan rad švajcarskog
psihijatra Hensa koji je koristio mastilo
za analizu fantazija pacijenata.

Herman Roršah (Vikipedija)

Roršahova majka preminula je kada je imao samo 12 godina. Sedam godina kasnije izgubio je i oca, koji je za života predavao umetnost i ohrabrivao ga da se kreativno izražava. Medicinski istoričar H. F. Elenberger opisao je da je Roršah vaspitan u „izuzetno intelektualnoj, kulturnoj i umetnički nadahnutoj srediniˮ. U srednjoj školi Hermana je posebno zanimala dečja igra kleksografija ‒ pravljenje slika od mastila ‒ pa su mu prijatelji dali nadimak „Kleksˮ, što u prevodu znači „mrlja“.

Nakratko u Rusiji

Godine 1904. uputio se na Akademiju Nešatel, a studije medicine nastavio je na univerzitetima u Bernu, Cirihu, Nirnbergu i Berlinu. Počeo je da radi u švajcarskoj mentalnoj ustanovi u Minsterlingenu. Ubrzo se oženio Ruskinjom Olgom Stempelin. Godine 1912. diplomirao je na Univerzitetu u Cirihu, a 1913. napustio položaj u mentalnoj ustanovi.

Preselio se u Rusiju sa suprugom, ali se već sledeće godine vratio u Švajcarsku i bio angažovan na psihijatrijskom univerzitetu „Valdau” (dok je čekao dolazak supruge, koja je privremeno bila zatočena u Rusiji). Do 1915. godine prihvatio je položaj pomoćnika direktora klinike u Herisauu.

Bio je prvi istraživač koji je koristio
mastilo da bi izučavao kako pacijenti
projektuju sopstvene asocijacije na
naizgled slučajne stimulanse.

Godine 1917. Roršah je postao svestan koliko je značajan rad švajcarskog psihijatra Hensa koji je koristio mastilo za analizu fantazija pacijenata. Na Roršaha je takođe uticao njegov poznanik i savremenik Karl Jung, koji je koristio testove udruživanja reči kako bi analizirao ono nesvesno kod pacijenata.

Karl Gustav Jung (Vikipedija)

Herman je kombinovao saznanja iz psihoanalize i umetnosti kako bi stvorio svoj kontroverzni „mastilo test”. Bio je prvi istraživač koji je koristio mastilo da bi izučavao kako pacijenti projektuju sopstvene asocijacije na naizgled slučajne stimulanse.

Deset kartica

Roršah je testirao svoj sistem na 300 pacijenata. Test je bio sastavljen od deset inkblot kartica (pet u boji, pet crno-belih). Pacijentima je pokazivao po jednu karticu, a zatim zapisivao šta na njima vide. Potom bi ponovo pokazao kartice i tražio im da objasne svoje odgovore. Rezultate testa određivao je na osnovu više kriterijuma. Podatke je zatim koristio u procenjivanju socijalnog ponašanja pacijenta.

Godine 1921. Roršah je svoje zaključke predstavio u knjizi „Psihodijagnostika”. Neočekivano, drugog aprila 1922. umro je od peritonitisa sa samo 37 godina. Pored supruge i dvoje dece, ostavio je važno nasleđe ‒ originalni projektivni test.

Nemački psiholog Bruno Klopfer ubrzo je počeo da radi na poboljšanju Roršahovog sistema testiranja i na popularizaciji projektivnih testova ličnosti. Tokom šezdesetih godina prošlog veka Roršahov test je bio najistaknutiji projektivni test u Sjedinjenim Američkim Državama; bio je osmi na listi testova korišćenih u američkim ustanovama za mentalno zdravlje.

Iako je taj dijagnostički metod često na meti kritika, i dalje se koristi u školama, sudnicama, zatvorima, kada se, na primer, procenjuju emocionalni problemi dece, dodeljuje starateljstvo ili odobrava uslovna sloboda.

(Maja Stojanović, RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar