Kako je insketima pošlo za rukom da oponašajući listove i grane koriste ptice da bi se raširili planetom?
Paličnjaci (Phasmatodea) predstavljaju red insekata koji se može pronaći skoro svuda u svetu. Najviše ih ima u tropskim i subtropskim predelima, a najviše vrsta ovog reda insekata, tačnije njih 300, potiče sa ostrva Borneo.
Kako je moguće da paličnjaci naseljavaju međusobno veoma udaljene delove sveta? Pre svega treba imati u vidu da oni nisu sposobni da prelaze velike razdaljine. Jedan od odgovora na ovo pitanje nedavno je ponudio tim istraživača koji predvodi Kedži Suetsugu sa Koub univerziteta u Japanu.
Jaja paličnjaka imaju veoma čvrstu ljusku,
pa ona mogu da prežive u kiselim
sredinama poput ptičijeg stomaka.
Paličnjaci koriste ptice koje ih pojedu i nisu jedini u prirodi koji to čine. Mnoge biljke koriste upravo ptice kako bi rasule svoje seme po svetu tako što ptice pojedu voćku, sklone se od biljke, a seme se do nove lokacije prenese izmetom ptica.
Veći od spajalice (Vikipedija)
Kada ptice pojedu insekte, pretpostavlja se da oni ne prežive. Međutim, Suetsugijev tim se zapitao da li im slični mehanizmi mogu pomoći da prenesu svoje potomstvo na udaljene destinacije. Jaja paličnjaka imaju veoma čvrstu ljusku, pa ona mogu da prežive u kiselim sredinama poput ptičijeg stomaka.
Kako bi ovo proverili, istraživači su pticu srednje veličine Hypsipetes amaurotis hranili jajima tri vrste paličnjaka. Ova ptica je veoma česta u istočnoj Aziji i jedan je od glavnih predatora na paličnjake u Japanu.
Samo nekoliko sati nakon obroka ptica je zaista prenela jaja, a tim je utvrdio da je 5 do 20 odsto jaja svake od tri vrste preživelo ovo putešestvije. Zanimljivo je da se nekoliko jaja vrste Ramulus irregulariterdentatus čak i izleglo.
(Ivana Nikolić, CPN)
