МЕЂУ ИЗМЕЂУ

РАЧУНАР У РУЖИ

Цветни кондензатор (Универзитет Линчепинг)

Цветни кондензатор (Универзитет Линчепинг)

Замислите да убризгате електропроводну течност у руже, која се потом шири кроз биљку и у њој расте? А тек целу башту или шуму кибернетских (сајбер) биљака које се понашају као џиновска биолошка рачунарска мрежа? И шта још?

Па, нема више. Научници са Универзитета Линчепинг у Шведској су то успешно обавили. Како је наведено у Зборнику Националних академија наука (САД), ружине жилице или ксилем (најпознатије је дрво) – један од два типа транспортног ткива код васкуларних биљака (други је флоем) – којима струје вода и хранљиви састојци, испуњене су проводним раствором (ETE-S). И шта се догодило?

Спонтано се појавило својеврсно ожичење у стабљикама, лишћу и латицама. Властити биохемијски процеси у ружи деловали су као катализатор за ширење гела, без икаквог спољашњег подстицаја! Успоставила су се струјна кола између ћелијских зидова и мембрана, без нарушавања уобичајног биолошког устројства биљке.

Када су истраживачи ставили
златне електроде у цвет, настао је
потпуно функционалан транзистор.

Кудикамо једноставнији поступак изведен је 2015. године. Али се тадашња течност није ширила самостално, морала је ручно да се поспешује, што је било прилично захтевно. Сада се у ружи проводничка мрежа потпуно сама успоставила у року од два дана.

Када су истраживачи ставили златне електроде у цвет, настао је потпуно функционалан транзистор. Сама биљно ткиво је врло добар изолатор, па се струјно коло ниједном није прекинуло. Тако је ружа пуњена електричном струјом стотинама пута, да се уопште нису промениле одлике овог необичног уређаја. Количина ускладиштене енергије износила је као код суперкондензатора!

Баш као што су кондензатор или транзистор делови електронског система у рачунару, ова електронска биљка ће ох одменити у биолошко-технолошком хибридном систему. Мноштво нових облика сензора и струјних кола, наиме, изграђиваће се од сајбер растиња.

Можда је тешко у овом часу замислити како ће се све користити органска струјна кола која расту, али пред нама се помаља невероватна слика мењања света на начине које још не можемо себи дочарати. Додуше, чим се сајбер ружа одреже, струјно коло које је прожима је мртво за дан-два. Зато је следећи корак истраживача да ружи убризгају речени раствор и да виде колико ће дуго остати жива.

Ако се покаже да је то изводљиво, припремите да убудуће гајите рачунаре у своме врту.

О аутору

Станко Стојиљковић

1 коментар

  • Prvi put sam dobila i pročitala ,delimično,tekstove,sve bolji od boljeg.Hvala na trudu autora a posebno urednika gosp.Stanka Stoiljkovića,dodajući , + za urdjivanje sajta, odlična slova koja svi mogu bez po muke čitati..Ponovo me oduševio članak Računar u ruži,koji sam u verziji ruskog časopisa uz orginalni rad čitala početkom proleća prošle godine.Kako bi rekla žao mi je ruže ali rezultati su potvrdili da biljka ima energiju (često osporavanu)što sam verovala čitavog mog radnog veka i danas i možda zato volim organsku poljoprivredu i mogu objasniti neke efekte „biljaka prijatelja“.Ruža kao izvor energije podsetila me je da u tradicionalnoj proizvodnji paradajza kod nas se koristilo ubadanje(plitko znači u kambijum)bakarne žice pri dnu stabla kao preventiva od bolesti pre svega gljivičnih a umesto pesticida.Kada su me o tome pitali neki proizvodjači davnih 70tih godina nisam mogla tačno da odgovorim (i kao svi naučnici starog kova a još na početku neke karijere nisam ni prihvatila).Sada kažem da .Ta bioenergija će biti čudo ali pazimo. menjaće svet javiće se nove grane proizvodnje bioenergetskih biljaka ali će se ugroziti jedinsvenost prirodnog sistema.Zato je za naučnike od posebnog značaja bioetika-visok moral i odgovornost I opet dolazi se do neophodne ravnoteže.Još jednom hvala. .

Оставите коментар