Zamislite da ubrizgate elektroprovodnu tečnost u ruže, koja se potom širi kroz biljku i u njoj raste? A tek celu baštu ili šumu kibernetskih (sajber) biljaka koje se ponašaju kao džinovska biološka računarska mreža? I šta još?
Pa, nema više. Naučnici sa Univerziteta Linčeping u Švedskoj su to uspešno obavili. Kako je navedeno u Zborniku Nacionalnih akademija nauka (SAD), ružine žilice ili ksilem (najpoznatije je drvo) – jedan od dva tipa transportnog tkiva kod vaskularnih biljaka (drugi je floem) – kojima struje voda i hranljivi sastojci, ispunjene su provodnim rastvorom (ETE-S). I šta se dogodilo?
Spontano se pojavilo svojevrsno ožičenje u stabljikama, lišću i laticama. Vlastiti biohemijski procesi u ruži delovali su kao katalizator za širenje gela, bez ikakvog spoljašnjeg podsticaja! Uspostavila su se strujna kola između ćelijskih zidova i membrana, bez narušavanja uobičajnog biološkog ustrojstva biljke.
Kada su istraživači stavili
zlatne elektrode u cvet, nastao je
potpuno funkcionalan tranzistor.
Kudikamo jednostavniji postupak izveden je 2015. godine. Ali se tadašnja tečnost nije širila samostalno, morala je ručno da se pospešuje, što je bilo prilično zahtevno. Sada se u ruži provodnička mreža potpuno sama uspostavila u roku od dva dana.
Kada su istraživači stavili zlatne elektrode u cvet, nastao je potpuno funkcionalan tranzistor. Sama biljno tkivo je vrlo dobar izolator, pa se strujno kolo nijednom nije prekinulo. Tako je ruža punjena električnom strujom stotinama puta, da se uopšte nisu promenile odlike ovog neobičnog uređaja. Količina uskladištene energije iznosila je kao kod superkondenzatora!
Baš kao što su kondenzator ili tranzistor delovi elektronskog sistema u računaru, ova elektronska biljka će oh odmeniti u biološko-tehnološkom hibridnom sistemu. Mnoštvo novih oblika senzora i strujnih kola, naime, izgrađivaće se od sajber rastinja.
Možda je teško u ovom času zamisliti kako će se sve koristiti organska strujna kola koja rastu, ali pred nama se pomalja neverovatna slika menjanja sveta na načine koje još ne možemo sebi dočarati. Doduše, čim se sajber ruža odreže, strujno kolo koje je prožima je mrtvo za dan-dva. Zato je sledeći korak istraživača da ruži ubrizgaju rečeni rastvor i da vide koliko će dugo ostati živa.
Ako se pokaže da je to izvodljivo, pripremite da ubuduće gajite računare u svome vrtu.
Prvi put sam dobila i pročitala ,delimično,tekstove,sve bolji od boljeg.Hvala na trudu autora a posebno urednika gosp.Stanka Stoiljkovića,dodajući , + za urdjivanje sajta, odlična slova koja svi mogu bez po muke čitati..Ponovo me oduševio članak Računar u ruži,koji sam u verziji ruskog časopisa uz orginalni rad čitala početkom proleća prošle godine.Kako bi rekla žao mi je ruže ali rezultati su potvrdili da biljka ima energiju (često osporavanu)što sam verovala čitavog mog radnog veka i danas i možda zato volim organsku poljoprivredu i mogu objasniti neke efekte „biljaka prijatelja“.Ruža kao izvor energije podsetila me je da u tradicionalnoj proizvodnji paradajza kod nas se koristilo ubadanje(plitko znači u kambijum)bakarne žice pri dnu stabla kao preventiva od bolesti pre svega gljivičnih a umesto pesticida.Kada su me o tome pitali neki proizvodjači davnih 70tih godina nisam mogla tačno da odgovorim (i kao svi naučnici starog kova a još na početku neke karijere nisam ni prihvatila).Sada kažem da .Ta bioenergija će biti čudo ali pazimo. menjaće svet javiće se nove grane proizvodnje bioenergetskih biljaka ali će se ugroziti jedinsvenost prirodnog sistema.Zato je za naučnike od posebnog značaja bioetika-visok moral i odgovornost I opet dolazi se do neophodne ravnoteže.Još jednom hvala. .