Vest o smrti Radmila Ivankovica duboko je potresla sve nas iako smo mi njegovi prijatelji i saradnici znali dosta o njegovom zdravstvenom stanju. Kao i uvek kada odlaze dragi i značajni ljudi opiremo se da poverujemo u tu vest. I nehotice prelazimo u sećanju godine njegovog života i decenije naše saradnje.
Radmilo M.Ivanković rođen je u Batini (Baranja). Školovao se u Batini, Somboru i Beogradu. Završio je studije i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. U „Elektroprivredi” je obavljao više značajnih dužnosti, bio je rukovodilac velikih sistema u toj oblasti, član međunarodne grupe eksperata, predsednik Upravnog odbora kompanije „Nikola Tesla”, član Upravnog odbora Muzeja Nikola Tesla u Beogradu i predsednik Skupštine energetičara Srbije. Svuda gde je radio bio je cenjen i uspešan, dobitnik je više priznanja i plaketa za svoju delatnost. Osim toga bio je i u uredništvu časopisa „Tehnika”.
Objavio je veliki broj radova različitog karaktera, popularnih, stručnih i naučnih, samostalno a neke i u koautorstvu. Stručnjaci iz oblasti elektrotehnike su dali visoke ocene te aktivnosti Ivankovića. Moja je dužnost da ovde ukažem na širinu interesovanja ovog vrednog poslenika, na radoznali duh i zainteresovanost za naučna i filozofska pitanja. Sarađivali smo više od dve decenije kontinuirano i vodili razgovore o problemima iz istorije i filozofije nauke. U toj oblasti gospodin Ivanković je ostavio j veliki trag kao urednik biblioteke „Popularna nauka” i posebnih izdanja. U toj ediciji štampana su dela od izuzetnog značaja za đake, studente i sve druge zainteresovane za nauku i filozofiju.
Objavljeno je četrdesetpet knjiga te bibliloteke i šest posebnih izdanja istaknutih naučnika i filozofa. Najpre smo radili sami, a od vremena kada nam se priključio dr Aleksandar Gordić, izuzetni stručnjak koji je dao novi zamah našem radu, mi smo ostvarili jedinstvenu naučno-filozofsku zajednicu koju je karakterisalo izuzetno međusobno poštovanje, koje se zasnivalo na zajedničkim preokupacijama i uvažavanju visokih normi i odgovornosti prema zadacima.
Bila je, doista, privilegija sarađivati sa gospodinom Ivankovićem koji je imao poseban dar za popularno prikazivanje velikih epoha i paradigmi u istoriji nauke i filozofije, o čemu svedoče njegove tri poslednje knjige: „Vekovi klasicne fizike”, „Velikani srpske nauke” i „Vek titana u prirodnim naukama”.
U sećanju nas njegovih saradnika gospodin Ivanković ostaje kao svetla tačka u ovim sumornim godinama kada smo se branili ozbiljnim radom od surovosti svakodnevice.
Dr Radomir Đorđević
Ovde možete pročitati dva eseja-članka mr Radmila Ivankovića napisao u „Galaksiji”:
