МЕЂУ ИЗМЕЂУ

РАСПАД ХИГСА НА ДВА КВАРКА

Акцелератор (ЦЕРН)

Шест година након што је Хигсов бозон откривен, коначно је уочено како распада на основне честицепознате под надимком „дно”(bottom) кваркови) има их шест) који се међу физичарима уобичајио као име. У ЦЕРН-у (Европска организација за нуклеарна истраживања) јуче су доказе представиле две највеће истраживачке дружине, ATLAS и CMS, које користе Велики сударач хадрона (LHC). И обе су одмах своје налазе послале на објављивањеједном од водећих научних часописа,Physical Review Letters-у.

Провера претпоставке да се Хигсов бозон
распада на два „дно”(bottom) кварка од
кључног је значаја за савремену физику.

Како је саопштено, откриће је у складу са увелико прихваћеном претпоставком да свепрожимајуће квантно поље Хигсовог бозона даје масу и поменутом кварку. Заправо, према Стандардном моделу физике елементарних честица, чак 60 одсто времена Хигсов бозон се распада, управо, на пар „доњих”кваркова, који су други по маси међу шест врста. И осталих пет имају духовита имена (горњи, доњи, шарм, чудни, врх), а свих шест творе сву познату материју.


Судар снопова честица (Атлас)

Провера претпоставке да се Хигс распада на два „дно”кварка од кључног је значаја за савремену физику: резултати могу да сасвим уздрмају садашње теорије и да наговесте нову физику или да потврде Стандардни модел, заснован на замисли да Хигсово поље даје масу кварковима и другим елементарним честицама.

Истраживачи су, иначе, укрштали податке из прве и друге фазе рада акцелератора LHC, из судара снопова честица на енергијама од 7, 8 и 13тераелектронволти (TeV).„Ово мерење је прекретница у истраживању Хигсовог бозона”, рекао је портпарол АТLAS-a Карл Јакобс. „Изврсне особине акцелератора LHC, уз модерне технике машинског учења, омогућиле су да постигнемо овај резултат раније него што смо очекивали”, додао је Џоел Батлер, портпарол CMS-a.

У поменутом подухвату учествују два тима српских истраживача, из Института за физику (ATLAS) и „Винче”и Физичког факултета (CMS), саопштава Институт за физику.

О аутору

Станко Стојиљковић

1 коментар

  • Standardni model jeste velika teorija. Ali u njoj postoji jedna pukotina. To su beskonačnosti, a najvažnija beskonačnost je elektronova masa. Svi pokušaji da se izračina ta masa završava u beskonačnosti. Čudno je to da ogromna uložena energoja u tako maloj zapremini neizostavno sugeriše da elektron ima ogromnu masu, to sledi iz one Ajnštajnove ekvivalencije E=mc2 . Ali eksperimenti ukazuju da on ima manju masu nego ijedna druga čestica. Ovde je očigledna matematička protivurečnost u odnosu na eksperiment.

Оставите коментар