EKOSOFIJA

RIBA SEBE PREPOZNALA

Čisti oči... (Vikipedija)

Riba čistač nedavno je prošla standardni test samoprepoznavanja – i time se pridružila omanjem, ekskluzivnom klubu onih koji to mogu.

Svetska naučna zajednica ali i laici i ljubitelji životinja su, sve do pre nekoliko nedelja, bili ubeđeni da mogućnost prepoznavanja sebe samog u ogledalu imaju isključivo sisari i ptice. Međutim, nedavno ih je studija tima istraživača sa japanskog Osaka siti univerziteta i nemačkog Maks Plank Instituta za ornitologiju razuverila, uz tvrdnju da ovu mogućnost imaju i tzv. ribe čistači, majušne ribe koje imaju sićušan mozak, koje se hrane parazitima i mrtvom kožom sa tela drugih riba i za koje se zna da su relativno inteligentne i druželjubive.

Kada je o ljudima reč, istraživanja su
pokazala da bebe mogu da shvate da gledaju
u sebe i u neku čudnu pojavu na svom telu
– najčešće je to trag boje na čelu –
sa oko 18 meseci starosti.

Kako je tim, predvođen biologom Masanorijem Kodom, došao do zaključka da su ribe čistači, ipak, članovi ekskluzivnog tima? Oni su, naime, sproveli klasičan test vizuelnog samoprepoznavanja koji se još naziva i mirror self-recognition test, koji se sastoji u tome da se na subjekte stavi nekakav znak i da oni potom budu izloženi svom odrazu u ogledalu. Način na koji životinja reaguje na svoj odraz i neobičan, novi znak na svom telu otkriva da li ona prepoznaje sebe ili ne. Primera radi, kada je o ljudima reč, istraživanja su pokazala da bebe mogu da shvate da gledaju u sebe i u neku čudnu pojavu na svom telu – najčešće je to trag boje na čelu – sa oko 18 meseci starosti.

Koda i njegov tim su postavili ogledala u deset rezervoara, a u svakom od njih bila je po jedna riba čistač. Tim je pratio kakao će one reagovati na svoje odraze, i vrlo brzo primetio da je većina riba počela da se ponaša neuobičajeno prema svom odrazu – najčešće tako što bi brzo odjurila od ogledala. Kodijev tim kaže da su u ovoj fazi ribe shvatile da ne gledaju u nekog drugog, već u sebe.

Sledeći korak bio je da ribe dobiju neki trag na svom telu, a to su bile obojene gumene linije na delovima tela koje su one mogle da vide isključivo u ogledalu. U ovom slučaju, Kodin tim se odlučio da to mesto bude njihovo grlo. Kada su ribe videle sebe i obojene tačke u ogledalu, trudile su se da se otarase tih nepoznatih tragova, i to trljajući svoja tela o površinu rezervoara u kome su se nalazile. Riba čistač koja trlja grlo je ponašanje koju istraživači nisu nikada ranije primetili kod ove vrste riba. Studija je utvrdila da su se ribe čistači – i to 3 od 4 – ponašale na ovaj način samo kada su imali vidljive, obojene tragove na telu i kada su se nalazile ispred ogledala.

… i škrge (Vikipedija)

Komentarišući nalaze studije, Koda je rekao da, kada je prvi put video ribe čistače da se ovako ponašaju bio je „veoma, veoma iznenađen… i veoma, veoma srećan”.

„Postoje samo tri vrste za koje imamo
neoborive, rigorozne, eksperimentalne,
izvodljive dokaze za samoprepoznavanje
u ogledalu. I te vrste su šimpanze,
orangutani i ljudi”.

Ipak, Kodin tim kaže da ovi rezultati imaju ozbiljne implikacije po sam test. „Ovaj izvanredni nalaz predstavlja izazov za naše tumačenje testa samoprepoznavanja – da li prihvatamo da promene u ponašanju, koje se smatraju dokazom samoprepoznavanja kod drugih vrsta, podrazumrevaju da su ribe svesne sebe? Ili zaključujemo da ovi obrasci ponašanja imaju osnovu u nekom kognitivnom procesu pre nego li u samoprepoznavanju?“

Gordon Gelap, evolucioni psiholog sa Stejt univerziteta u Njujorku – koji je i osmislio mirror self-recognition test – smatra da test ne dokazuje da su ove ribe svesne sebe.

„Postoje samo tri vrste za koje imamo neoborive, rigorozne, eksperimentalne, izvodljive dokaze za samoprepoznavanje u ogledalu. I te vrste su šimpanze, orangutani i ljudi”, kaže Gelap.

On objašnjava da su tragovi na vratu riba namerno bili braon boje, dizajnirani da liče na ektoparazite, što je značajno promenilo test jer su čistači „opsednuti” ovim organizmima. Kao alternativno objašnjenje, Gelap kaže da su čistači jednostavno reagovali na drugu ribu, ohrabrujući je da se otarasi parazita.

„Za razliku od šimpanzi, koji mogu da prepoznaju sebe u ogledalu, kladim se – da su čistači bili označeni lako uočljivim, nepoznatim tragovima koji nisu ličili na ektoparazite – nijedan od rezultata objavljenih u studiji ne bi bio isti”. On, ipak, odaje priznanje istraživačima za trud koji su uložili, i dodaje da bi, ako su ove ribe zaista svesne sebe, on bio „apsolutno iznenađen”.

(Ivana Nikolić, CPN)

O autoru

Vladan Milenkovic

Ostavite komentar