ЕКОСОФИЈА

РИБА-СУНЦЕ БИЛА НАЈВЕЋА

Одавно изумрла (Википедија)

Истраживачи са Универзитета у Валенсији тврде да је изумрла врста рибе, Leedsichthys problematicus, била не само највећа већ и далеко бржа него што се мислило.

Научници већ дуго покушавају да открију зашто су рибе са коштаним скелетом, кошљорибе, малих димензија. Најтежа од њих, Mola mola, или океанска риба-сунце, тешка је две до три тоне док, на пример, рибе са хрскавичавим скелетом попут кита-ајкуле могу да теже и до 34 тоне. Студија са Универзитета у Валенсији објављена средином маја показује да је ова разлика само „случај у еволуцији”.

Један одговор на ову енгиму јесте да кошљорибе, које чине чак 95 одсто свих рибљих врста, може да ограничава и спутава њихов метаболизам. Веће животиње углавном морају да се сналазе са мање кисеоника по граму ткива, а с обзиром да кошљорибе имају веће метаболичке захтеве од ајкула, можда је за њих једноставно немогуће да буду веће него што је Mola mola.

Leedsichthys problematicus, изумрла врста
која се сматра највећом рибом која је икада
постојала, живела је пре око 165 милиона
година у Европи и Јужној Америци.

Међутим, истраживачки тим из Валенсији изгледа да није био задовољан овим такозваним метаболичким аргументом па се позабавио једном изумрлом врстом рибе која је такође имала коштани скелет. Циљ је био да се њеним проучавањем пронађе одговор на питање зашто данашње кошљорибе не могу да нарасту.

И велика и брза (Википедија)

Leedsichthys problematicus, изумрла врста која се сматра највећом рибом која је икада постојала, живела је пре око 165 милиона година у Европи и Јужној Америци. Била је дугачка најмање 16,5 метара и вероватно је имала 45 тона, што значи да је била већа чак и од данашњег кита-ајкуле.

Остаје питање зашто данас нема
гигантских кошљориба јер када је о
њиховом метаболизму реч, не постоји
разлог зашто оне не би постојале.

Како би дошли до података о метаболизму ових древних риба, научници су користили податке живих кошљориба као водич. Открили су да Leedsichthys problematicus не само да би преживела, већ би и невероватно напредовала. Теоретски, могла би да се креће брзином од 17,8 километара на час а да јој притом ткива примају довољно кисеоника. Поређења ради, најбржа жива риба креће се брзином не већом од 30 километара на час.

Ипак, остаје питање зашто данас нема гигантских кошљориба јер када је о њиховом метаболизму реч, не постоји разлог зашто оне не би постојале, закључак је тима из Валенсије.

(Ивана Николић, ЦПН)

О аутору

Vladan Milenkovic

Оставите коментар