АРГУСОВ ПОГЛЕД

РОБИН ХУД НАУКЕ?

Непогрешиви стрелац (Википедија)

Александра Елбакијан је пронашла начин за прескакање „наплатне рампе” издавача и тиме омогућила бесплатан приступ научним радовима. Обзиром да данас живи маркесовски тип стварности (крије се од америчког закона због пиратерије), интересантно питање је који би јој маркесовски карактер најбоље пристајао.

Проф. др Предраг Слијепчевић

На почетку култне књиге „Сто година самоће” Габријел Гарсија Маркес каже да је свијет, из перспективе села Макондо, био нов. Требало је измислити имена за новооткривене ствари или појаве. Другим ријечима, требало је направити мапу свијета.

Недавно су мексички и руски научници
открили нову врсту паразитске осе и дали
јој необично име Idiogramma elbakyanae,
у част Александре Елбакијан.

Ако замислимо наш глобализовани свијет као Маркесов Макондо, онда функцију откривања новог у њему има наука. Именујући новооткривено, научници неријетко користе имена људи. На примјер, астероид „1605 Миланковић”. Или, цијели род једне рибље групације носи име по Ричарду Докинсу (Dawkinsia).

Dawkinsia exclamation (Википедија)

Једна буба се зове по Адолфу Хитлеру (Anophthalmus hitleri).

Anophthalmus hitleri  (Википедија)

Један рак се зове по Бобу Марлију (Gnathia marleyi) итд. Иза избора имена крију се епизоде интересантне за историју науке. Из њих ће можда неки будући Маркеси пронаћи згодан материјал за нове приче о глобалном Маконду.

Недавно су мексички и руски научници открили нову врсту паразитске осе и дали јој необично име Idiogramma elbakyanae, у част Александре Елбакијан.

Idiogramma elbakyanae (Википеија)

Александра Елбакијан је по некима Робин Худ науке због тога што је кроз пиратерију пронашла начин за прескакање „наплатне рампе” издавача и тиме омогућила бесплатан приступ научним радовима. Обзиром да данас живи маркесовски тип стварности (крије се од америчког закона због пиратерије), интересантно питање је који би јој маркесовски карактер најбоље пристајао.

Kо је Александра Елбакијан?

Александра је рођена 1988. у Алматију, Kазахстан. У њеном профилу на Википедији стоји да има јерменско-словенско-азијско поријекло. Током студија у Kазахстану научила је хакерске вјештине. Послије студија сели у Москву и тамо ради на пословима заштите компјутерских система. За кратко вријеме зарадила је довољно новца да настави студије у Њемачкој на универзитету у Фрајбургу. Једно љето проводи и у Америци на Џорџија институту технологије. Област њеног интереса су неурологија и свијест. Често је, и у Њемачкој и у Америци, била присиљена да научне радове од интереса „скида” пиратски, не само за себе него и за колеге, због недостатка новца.

Александра Елбакијан (Википедија)

Типична цијена коју издавач тражи за pdf верзију текста једног научног рада, који није објављен по принципу слободног приступа, је 30 америчких долара. За радове објављене по принципу слободног приступа аутор или његов универзитет издавачу плаћају солидне суме које за часописе са репутацијом износе од 1.500 евра па на више. За узврат рад је бесплатан, а аутор је покривен креативном лиценцом према којој њен или његов рад било ко може користити или модификовати бесплатно и без посебне дозволе, под условом да увијек када то ради уважи примарног аутора кроз цитирање.

Индустрија научног издаваштва је
врло лукративна. Годишњи обрт се процјењује
на око 10 милијарди долара.

Александра се враћа у Kазахстан 2011 године и оснива Sci-Hub, интернет платформу за похрањивање научних радова који се онда могу бесплатно читати.

Sci-Hub лого (Википедија)

Њена примарна мотивација је била висока цијена коју издавачи траже за појединачне научне радове који нису објављени по принципима слободног приступа. Индустрија научног издаваштва је врло лукративна. Годишњи обрт се процјењу на око 10 милијарди долара. Главни играчи су Elsevier, Springer, Willey-Blackwell, Taylor & Francis итд.

За релативно кратко вријеме Sci-Hub стиче велику популарност. Од 2011. до 2013. платформа је функционисла без посебног репозиторија (база података). Временом је саобраћај, због огромног интереса углавном из Kине, порастао до те мјере да је преко 40.000 радова, због недостатка репозиторија, једноставно изгубљено. Александра је онда покренула кампању за стварање малог фонда који би омогућио да Sci-Hub има свој репозиториј на LibGen бази података. LibGen или Library Genesis је претраживач за едукативне књиге и дукументе базиран у Русији.

Kада је Александра повезала Sci-Hub са LibGen-ом креирала је и неколико сајтова реплика да служе као репозиторији независни од LibGen-а. Број радова на Sci-Hub платформи је око 60 милиона. Скоро да не постоји рад који се не може добити преко Sci-Hub-а. Према једној студији Sci-Hub покрива близу 70% цјелокупне научне литературе која износи око 81 милион научних радова.

Kо су корисници Sci-Hub? СВАKО

Sci-Hub користе сви укључујући богате научне институције у Америци и Европи. Часопис Science (горњи наслов позајмљен од њих) у једном од својих издања објавио је свјетску мапу Sci-Hub корисника у периоду од септембра 2015. до фебруара 2016.

Интересантно је да мапа, на неки начин, рефлектује свјетску научну активност. Претпоставка је да, што сте научно активнији, читате више радова. Брзим прегледом се открива да је од центара бивше Југославије Београд био најактивије мјесто са 47.000 скинутих радова. Слиједе Загреб са 45.000, па онда Љубљана (23.000), Нови Сад (8.000), Сарајево (7.500), Бања Лука (1.800) и Мостар (960).

Од европских градова на првом мјесту је убједљиво Москва (730.000) а за њом слиједе Париз (150.000) и Лондон (100.000). Амерички центри показују сличну фреквенцију скинутих радова као и европски. У Kини су Пекинг (750.000) и Шангај (760.000) највећи корисници. Свјетски рекордер по броју скинутих радова је Техеран са 1,3 милиона радова.

Александра Елбакијан је признала да су
њене акције, илегалне али се позвала на
право на грађанску непослушност због|
тога што изадавачи угрожавају
Декларацију УН о људским правима.

Интересантни су коментари професионалних научника о Александриној активности, али и о издавачима. Један Американац је рекао оно што већина професионалних научника мисли. Отприлике сљедеће: „Профити које праве издавачи су у великом контрасту према огромним задуживањима студената који морају да плате школарину или биједним платама помоћног академског особља на факултетима. Elsevier је власник највећих база података академског материјала на које је ставио тако скандалозне цијене да ни најбогатији амерички универзитети као што је Харвард више не могу да их приуште.”

Хватање „лопова”

Наравно, издавачи су „лопова” врло брзо идентификовали. Оригинални домен Sci-Hub.org је суспендован у новембру 2015. Али за хакера као што је Александра ово није био неки проблем. Sci-Hub се појављује поново са промијењеним доменом. Недуго затим Elsevier одлучује да поднесе тужбу против Sci-Hub-ау једном суду у Њујорку, али и против LibGena-a.Elsevier сматра да је оштећен најмање 15 милиона долара. У јуну 2017. суд је пресудио у корист тужиоца. Срећом по Александру Елбакијан амерички судови немају јурисдикцију на територијама Русије или Kазахстана гдје се претпоставља да она живи.

Александра Елбакијан је признала да су њене акције, илегалне али се позвала на право на грађанску непослушност због тога што изадавачи угрожавају Декларацију УН о људским правима. Та декларација недвосмислено гарантује права сваком појединцу на образовање, науку и културу.

Ово је отприлике сажетак одбране која се може наћи на разним сајтовима.

Велика већина научника, без обзира гдје
раде, у принципу подржавају Александру
Елбакијан. Међутим, научне институције
не дијеле мишљења својих чланова.

„Kад сам била студенткиња у Kазахстану, нисам имала приступ ниједном истраживачком раду. Ти су радови били потребни за мој научни пројекат. Плаћање од 32 долара издавачу за копију једног рада је сулудо када требате обрадити или прочитати десетке или стотине таквих радова за истраживање. Једноставно скинула сам ове радове на пиратски начин. Kасније сам открила да постоји много и много угрожених истраживача, чак не студената попут мене, него професора универзитета, посебно у земљама у развоју. Они су створили мрежне заједнице (форуме) за рјешавање овог проблема. Била сам активни судионик једне од таквих заједница у Русији. Свако коме је требао неки истраживачки рад, а није могао платити за то, би постављао захтјев, а други чланови који могу добити радове су им исте слали електронском поштом. Могла сам набавити било који рад пиратски, па сам ријешила многе захтјеве. Људи су увијек били врло захвални за моју помоћ. Након тога, створила сам веб страницу Sci-Hub.org која једноставно обавља овај процес аутоматски и веб страница је одмах постала популарна.

Такођер бих жељела споменути да Elsevier није креатор научних радова. Све радове на њиховим интернет страницама су креирали истраживачи, а истраживачи уопште не примају новац од онога што Elsevier прикупља. То је врло различито од музичке или филмске индустрије, гдје креатори примају новац од сваког проданог примјерка. Али економија научних радова врло је различита. Аутори тих радова не примају новац. Зашто би онда слали своје радове часописима чији је власник Elsevier? Осјећају се под притиском да то чине, јер је Elsevier власник такозваних часописа са високим утицајем (high impact). Ако истраживач жели бити препознат, направити каријеру – он или она мора имати публикације у таквим часописима.”

Велика већина научника, без обзира гдје раде, у принципу подржавају Александру Елбакијан. Међутим, научне институције не дијеле мишљења својих чланова. Недуго послије пресуде у корист Elsevier-а, Америчко хемијско друштво (ACS) је тужило Александру Елбакијан тражећи око пет милиона долара одштете. Суд је донио пресуду у корист друштва врло брзо.

Sci-Hub је и даље активан. Наравно, често мијења идентитет.

Александра Елбакијан и даље мисли да је њена активност филантропска и не обазире се много на тужбе издавачких корпорација. Била је разочарана када су руски и мексички научници именовали новооткривену паразитску осу њеним именом. Закључите сами ко је у овој ситуацији паразит: Александра Елбакијан или издавачке корпорације.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар