ДАРВИНОВА НИТ

РОЂАК „ДВА ПСЕЋА ЗУБА”

Тежак као слон (Википедија)

Шта бисмо добили када бисмо укрстили носорога са џиновском корњачом? Вероватно нешто што би личило на Lisowicia bojani. Реч је о новооткривеном сроднику сисара из доба тријаса који је имао тело налик носорогу, кљун налик корњачи, а тежио је као афрички слон, око девет тона.

Палеонтолози кажу да ово запањујуће створење пружа нови поглед на освит доба у којем су диносауруси загосподарили планетом. „Ко је још помислио да су огромни рођаци сисара величине слона живели заједно са неким од првих диносаура?”, чуди се Стивен Брусат, палеонтолог са Универзитета у Единбургу.

Истраживачи су дуго сматрали да су се током позног тријаса, који је трајао од пре отприлике 240 до 201 милион година, рани сисари и њихови сродници повукли у таму пред налетима диносауруса који су достизали енормне величине. Ново откриће – објављено недавно у престижном научном часопису Science – говори нам да ова прича није била тако једноставна, указујући на то да су исти еволуциони механизми који су фаворизовали џиновске диносаурусе такође учествовали и у обликовању других створења тога доба.

Дикинодонти су део огромне еволутивне
групе зване синапсиди, у које спадају и
наши сисарски преци, и били су једна од
најраспрострањенијих и најразноврснијих
копнених животињских група од средине
перма па све до средине тријаса, пре
отприлике 270 до 240 милиона година.

Наиме, група истраживача са Универзитета Упсала из Шведске и Пољске академије наука из Варшаве пронашла је у пољском селу Лисовице фосиле древног биљоједа – поменуту Lisowicia bojani. У питању је откриће нове врсте која припада групи животиња званој дикинодонти. Ово име на латинском значи „два псећа зуба”, будући да се односи на карактеристичне кљове на горњој вилици ове животиње, које подсећају на огромне псеће очњаке. Ако изузмемо ове кљове, дикинодонти су углавном били безуби, са рожнатим кљуном налик оном какав имају данашње корњаче. Хранили су се искључиво биљкама, а њихова величина је варирала: били су или веома мали илиогромни, како би дохватили високо растиње.

Дуго се мислило да су дикинодонти
изумрли пре него што су диносаури
загосподарили копном или да су се повукли
у таму, попут сисара, пред знатно
корпулентнијим диносаурима.

Дикинодонти су део огромне еволутивне групе зване синапсиди, у које спадају и наши сисарски преци, и били су једна од најраспрострањенијих и најразноврснијих копнених животињских група од средине перма па све до средине тријаса, пре отприлике 270 до 240 милиона година. Иако су у сродству са сисарима, они нису били прави сисари. Како објашњавају истраживачи, дикинодонти су сестринска линија сисарској линији, али нису наши директни преци. Они су пре нешто попут далеких рођака, на сличан начин на који су мајмуни далеки рођаци данашњим људима.

Дуго се мислило да су дикинодонти изумрли пре него што су диносаури загосподарили копном или да су се повукли у таму, попут сисара, пред знатно корпулентнијим диносаурима. Међутим, откриће Lisowicia bojani показало је да диносаури нису били једине огромне животиње које су ходале планетом током тријаса. На основу фосила ове врсте дикинодонта може се видети да је живела и током позног тријаса, пре отприлике 210-205 милиона година, што ће рећи – десетмилиона година касније него што су указивала претходна открића дикинодонта. Дакле, ходали су нашом планетом заједно са првим диносаурима.

Томаш Сулеј (Јутјуб)

„Откриће Lisowicia bojani мења нашу представу о најпознијој историји дикинодонта, рођака сисара из доба тријаса. Такође, то отвара далеко више питања о томе шта је то што је учинило њих и диносаурусе тако огромним”, каже Томаш Сулеј, палеонтолог са Пољске академије наука.

Врста Lisowicia bojani појавила се отприлике у исто време када су дуговрати сауроподски диносаури развијали своја огромна тела, а ова врста дикинодонта достигла је величину коју сисари неће успети да достигну још 150 милиона година. Већина истраживача претпоставља да су сауроподи израсли велики да би избегли да буду поједени, а Сулеј сматра да је то вероватно био случај и са Lisowicia bojani. Ипак, одговоре на сва ова питања научници ће дати тек када спроведу додатна истраживања и анализе овог фосила, али и фосила других животиња који су пронађени у истој јами у Лисовицама заједно са Lisowicia bojani.

„Након овог открића, постало нам је јасно да смо имали посла са џиновском врстом”, изјавио је Гжегош Њеђвјецки, један од водећих аутора студије и палеонтолог са Универзитета Упсала. „Мислимо да је ово једно од најнеочекиванијих фосилних открића у Европи из доба тријаса – ко би још помислио да у овом делу света постоји фосилни запис тако великог сродника сисара, величине слона?”

Након што су у Пољској пронашли невероватне фосиле, ови научници сада планирају да потраже нове примерке дикинодонта даље према истоку – у Украјини и западној Русији. „Пред нама је свакако још много тога да откријемо”, наводи Њеђвјецки и додаје: „Ко зна колико нас тек изненађења чека у тим стенама?”

(Ђорђе Петровић, ЦПН)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар