DARVINOVA NIT

ROĐAK „DVA PSEĆA ZUBA”

Težak kao slon (Vikipedija)

Šta bismo dobili kada bismo ukrstili nosoroga sa džinovskom kornjačom? Verovatno nešto što bi ličilo na Lisowicia bojani. Reč je o novootkrivenom srodniku sisara iz doba trijasa koji je imao telo nalik nosorogu, kljun nalik kornjači, a težio je kao afrički slon, oko devet tona.

Paleontolozi kažu da ovo zapanjujuće stvorenje pruža novi pogled na osvit doba u kojem su dinosaurusi zagospodarili planetom. „Ko je još pomislio da su ogromni rođaci sisara veličine slona živeli zajedno sa nekim od prvih dinosaura?”, čudi se Stiven Brusat, paleontolog sa Univerziteta u Edinburgu.

Istraživači su dugo smatrali da su se tokom poznog trijasa, koji je trajao od pre otprilike 240 do 201 milion godina, rani sisari i njihovi srodnici povukli u tamu pred naletima dinosaurusa koji su dostizali enormne veličine. Novo otkriće – objavljeno nedavno u prestižnom naučnom časopisu Science – govori nam da ova priča nije bila tako jednostavna, ukazujući na to da su isti evolucioni mehanizmi koji su favorizovali džinovske dinosauruse takođe učestvovali i u oblikovanju drugih stvorenja toga doba.

Dikinodonti su deo ogromne evolutivne
grupe zvane sinapsidi, u koje spadaju i
naši sisarski preci, i bili su jedna od
najrasprostranjenijih i najraznovrsnijih
kopnenih životinjskih grupa od sredine
perma pa sve do sredine trijasa, pre
otprilike 270 do 240 miliona godina.

Naime, grupa istraživača sa Univerziteta Upsala iz Švedske i Poljske akademije nauka iz Varšave pronašla je u poljskom selu Lisovice fosile drevnog biljojeda – pomenutu Lisowicia bojani. U pitanju je otkriće nove vrste koja pripada grupi životinja zvanoj dikinodonti. Ovo ime na latinskom znači „dva pseća zuba”, budući da se odnosi na karakteristične kljove na gornjoj vilici ove životinje, koje podsećaju na ogromne pseće očnjake. Ako izuzmemo ove kljove, dikinodonti su uglavnom bili bezubi, sa rožnatim kljunom nalik onom kakav imaju današnje kornjače. Hranili su se isključivo biljkama, a njihova veličina je varirala: bili su ili veoma mali iliogromni, kako bi dohvatili visoko rastinje.

Dugo se mislilo da su dikinodonti
izumrli pre nego što su dinosauri
zagospodarili kopnom ili da su se povukli
u tamu, poput sisara, pred znatno
korpulentnijim dinosaurima.

Dikinodonti su deo ogromne evolutivne grupe zvane sinapsidi, u koje spadaju i naši sisarski preci, i bili su jedna od najrasprostranjenijih i najraznovrsnijih kopnenih životinjskih grupa od sredine perma pa sve do sredine trijasa, pre otprilike 270 do 240 miliona godina. Iako su u srodstvu sa sisarima, oni nisu bili pravi sisari. Kako objašnjavaju istraživači, dikinodonti su sestrinska linija sisarskoj liniji, ali nisu naši direktni preci. Oni su pre nešto poput dalekih rođaka, na sličan način na koji su majmuni daleki rođaci današnjim ljudima.

Dugo se mislilo da su dikinodonti izumrli pre nego što su dinosauri zagospodarili kopnom ili da su se povukli u tamu, poput sisara, pred znatno korpulentnijim dinosaurima. Međutim, otkriće Lisowicia bojani pokazalo je da dinosauri nisu bili jedine ogromne životinje koje su hodale planetom tokom trijasa. Na osnovu fosila ove vrste dikinodonta može se videti da je živela i tokom poznog trijasa, pre otprilike 210-205 miliona godina, što će reći – desetmiliona godina kasnije nego što su ukazivala prethodna otkrića dikinodonta. Dakle, hodali su našom planetom zajedno sa prvim dinosaurima.

Tomaš Sulej (Jutjub)

„Otkriće Lisowicia bojani menja našu predstavu o najpoznijoj istoriji dikinodonta, rođaka sisara iz doba trijasa. Takođe, to otvara daleko više pitanja o tome šta je to što je učinilo njih i dinosauruse tako ogromnim”, kaže Tomaš Sulej, paleontolog sa Poljske akademije nauka.

Vrsta Lisowicia bojani pojavila se otprilike u isto vreme kada su dugovrati sauropodski dinosauri razvijali svoja ogromna tela, a ova vrsta dikinodonta dostigla je veličinu koju sisari neće uspeti da dostignu još 150 miliona godina. Većina istraživača pretpostavlja da su sauropodi izrasli veliki da bi izbegli da budu pojedeni, a Sulej smatra da je to verovatno bio slučaj i sa Lisowicia bojani. Ipak, odgovore na sva ova pitanja naučnici će dati tek kada sprovedu dodatna istraživanja i analize ovog fosila, ali i fosila drugih životinja koji su pronađeni u istoj jami u Lisovicama zajedno sa Lisowicia bojani.

„Nakon ovog otkrića, postalo nam je jasno da smo imali posla sa džinovskom vrstom”, izjavio je Gžegoš Njeđvjecki, jedan od vodećih autora studije i paleontolog sa Univerziteta Upsala. „Mislimo da je ovo jedno od najneočekivanijih fosilnih otkrića u Evropi iz doba trijasa – ko bi još pomislio da u ovom delu sveta postoji fosilni zapis tako velikog srodnika sisara, veličine slona?”

Nakon što su u Poljskoj pronašli neverovatne fosile, ovi naučnici sada planiraju da potraže nove primerke dikinodonta dalje prema istoku – u Ukrajini i zapadnoj Rusiji. „Pred nama je svakako još mnogo toga da otkrijemo”, navodi Njeđvjecki i dodaje: „Ko zna koliko nas tek iznenađenja čeka u tim stenama?”

(Đorđe Petrović, CPN)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar