MEĐU IZMEĐU

RUPA NA ANTARKTIKU

Istočna strana (Vikipedija)

Stotine potresa sakriveni su ispod antarktičkog leda, navodi se u novom istraživanju, piše „Lajv sajens”. Da bi to dokazali, tim naučnika proveo je mesece leteći oko istočnog Antarktika. Njihovi konačni rezultati su objavljeni i oni protivreče starijoj geološkoj hipotezi.

Novi rezultati, objavljeni u časopisu
„Nejčr geosajens”, sugerišu da se na
istočnoj strani događaju potresi kao i na
drugim, fizički sličnim delovima planete.

Istraživači su verovali da je težina masivnih ledenih ploča na kontinentu pričvršćena za koru ispod njih na mestu, čime se sprečava da se kreće. Čak i sada, veb stranica Američkog geološkog istraživanja (USGS) izveštava da kontinent ima neuobičajeno malo potresa u poređenju s drugim kontinentima, iako priznaje da pregršt seizmičkih senzora u regiji možda neće biti dovoljna da pokupi sve potrese.

Međutim, novi rezultati, objavljeni u časopisu „Nejčr geosajens”, sugerišu da se u istočnoj strani Antarktika događaju potresi kao i na drugim, fizički sličnim delovima planete. „Naposletku, nedostatak zabeležene seizmičnosti nije posledica nedostatka događaja, već nedostatka instrumenata koji su dovoljno blizu snimanja događaja”, napisala je autorka Amanda Lou, sada asistent u Odeljenju za bioraznolikost, nauku o prirodnoj sredini, sa Univerziteta Drexel u Pensilvaniji, navodi se u saopštenju.

Louova i njene kolege istraživači putovali su od tačke do tačke širom kontinenta, Ti potresi nikad pre nisu otkriveni zbog izazova istraživanja na praznom, hladnom mestu. Istočni deo Antarktika pripada sličnoj kategoriji ostalih „kratona” – velikih, stabilnih komadića stene u Zemljinoj kori koja čini jezgro tektonskih ploča.

Kraton ima rupu koja prolazi kroz područje poznato pod imenom Gumburtsevskova podglavna planina, koja prolazi kroz sredinu kontinenta. Istraživači su uporedili tu regiju s kanadskim štitom, kraterom u Severnoj Americi koja uključuje većinu Kvebeka. Istočna antarktička rupa, napisali su, polako se kreće i stara je skoro 100 milona godina.

(Izvor Sputnjik)

O autoru

Vladan Milenkovic

Ostavite komentar