Društvene mreže na Internetu utiču na čovekovom centralni nervni sistem. Da li to znači da on, upravo, evoluira?
Menja li Internet naš mozak?
Društvene mreže to, svakako, čine, naznačuje jedno istraživanje na Univerzitetu Koledž u Londonu. Ustanovljeno je, naime, da su u neposrednoj sprezi broj poznanika koje neko ima na „Fejsbuku” i pojedina moždana područja.
Ključnu ulogu u svemu tome
igraju dve amigdale (skupina
jedara u ispupčenom delu
slepoočnog režnja velikog
mozga), koje su u sprezi s
memorijom i osećanjima.
Nije još jasno da li novotehnološko društveno povezivanje podstiče sivu masu ili su ljudi sa izvesnim nervnim odlikama prijemčiviji za sprijateljivanje. Pomenute oblasti su, inače, uključene u stvaranje društevenih veza, pamćenje i autizam, što je potkrepljeno snimcima mozga u tri dimenzije.
Istraživači su uzeli u obzir prijatelje na „Fejsbuku” i u stvarnom životu svakog učesnika u ogledu i otkrili čvrstu vezu između zbira „virtuelnih drugara” i količine sive mase u izvesnim delovima mozga. I da iznenađenje bude veće: broj prividnih je u srazmeri s prijateljima od krvi i mesa! Iskrsava uzbudljivo pitanje za naučnike: da li moždano ustrojstvo (struktura) s vremenom trpi promene (evoluira)?
Prilagodljivo promenljiv
Odgovor će, bez sumnje, pomoći da se sazna da li je to zbog korišćenja Interneta ili nije. Ključnu ulogu u svemu tome igraju dve amigdale (skupina jedara u ispupčenom delu slepoočnog režnja velikog mozga), koje su u sprezi s memorijom i osećanjima.
Prethodna proučavanja potkrepila su sponu između količine sive mase (sastavljena od tela neurona) u amigdalama i obima i složenosti druženja ljudi u stvarnom životu. U tkivu sive mase se, inače, obrađuju misaone zbivanja.
Sveprisutnost Interneta
i njegov uticaj na naš život
u današnje vreme su neizbežni.
Još tri oblasti mozga su povezane sa opsegom nečijeg druženja na Internetu, ali nema naznaka da isto važi i u stvarnom životu. Gornji slepoočni režanj i središnje slepoočne vujuge (gyrus) uključeni su u tzv. društveno opažanje, prepoznavanje i tumačenje tuđih pogleda i izraza na licu, a entorinalni korteks je veoma bitan za pamćenje lica i imena.
Sveprisutnost Interneta i njegov uticaj na naš život u današnje vreme su neizbežni, iako su razmere potonjeg nedovoljno poznate. U svakom slučaju, ljudski mozak je prilagodljiv (plastičan) i s protokom vremena promenljiv.
Hoće li to pomoći da razumemo da li se menja (evoluira) ili ne u saglasju s novim vidovima društvenog povezivanja?
Time su se pozbavili Geri Smol, veoma cenjeni američki neuronaučnik, i njegova supruga Gigi Vorgan, publicista, u knjizi „Internet mozak” (izdavač Psihopolis institut iz Novog Sada). Da li dititalna civilizacija oblikuje mozgove naše dece?
I bez imalo okolišanja na samom početku veoma zanimljivog i poučnog štiva napisali su: „Usled sadašnje tehnološke revolucije, naši mozgovi upravo u ovom trenutku evoluiraju – brzinom kao nikad do sada. Evolucija mozga i usavršavanje jezika nastavlja se i danas u digitalno doba”. Prevashodno je to uočljivo kod maloletnika, „digitalnih domorodaca”, koji i ne znaju za svet bez računara, televizora, mobilnih elektronskih sprava.
Porast inteligencije
Čitanje šuštećih knjiga i novina od 1992. do 2004. u SAD opalo za 28 odsto u uzrastu od 18. do 34. godine! Čak i u najranijem detinjstvu mozak je svakodnevno više sati izložen delovanju tehnologije, što je obelodanilo istraživanje na Univerzitetu Teksas 2007. godine. Neobuzdana visokotehnološka poplava nas je „gurnula u stanje stalne delimične pažnje”, koje Linda Stoun, stručnjak za računarske programe, opisuje kao uvek biti zauzet – sve pomalo proveravati, nikada se ni na šta ne usredsrediti.
Neuronaučnica Suzan Grinfild, sa
Univerziteta Oksford,
podigla je veliku prašinu
tvrdeći da će ljudski um u 21.
veku načisto podetinjiti.
Beskonačni sati neprekidne digitalne povezanosti izazivaju jedinstvenu vrstu moždanog stresa, prozvanog „sagorevanje tehnomozga”, koja preti da postane naveliko rasprostranjena. Današnji maloletnici tako provedu više od punog radnog vremena svakog dana.
Digitalni mozak (Vikipedija)
Nasuprot tome nalazi se podatak da neprestano raste prosečni koeficijent inteligencije, a da sposobnost istovremenog obavljanja više zadataka bez greške poboljšava! To su saopštili novozelandski naučnici, imajući najpre na umu kompjuterske igrice.
Svojevremeno je neuronaučnica Suzan Grinfild, sa Univerziteta Oksford, podigla je veliku prašinu tvrdeći da će ljudski um u 21. veku načisto podetinjiti, da će biti nesposoban za dužu pažnju i uživaljavanje, zbog čega će imati zamućeni osećaj sopstva. Astronom i pisac Kliford Stol jednom se zapitao: „Zašto se zavisnici od droge i dobri poznavaoci računara nazivaju korisnicima”?
Ako ste primetili, digitalni voz se zahuktava; ko ne uskoči ličiće na Robinzona 21. veka.
