Koja je najprostranija pustinja na Zemlji? Ne žurite, nije ta na koju ste istog časa pomislili. Nema veze sa suncem, sušom, peskom i retkim kišicama. Zaboravite odmah kaktuse, lešinare i škorpije.
Carski pingvini (NOAA)
U suštini, ima ih raznih veličina i oblika, zavisno od kraja sveta u kojem se nalaze. Ali sve moraju da budu neplodne, suve (jedva 250 milimetara padavina godišnje – u vidu kiše, magle, snega ili izmaglice) i negostoljubive. U tom slučaju je Antarktik najveća pustinja na našoj planeti s površinom od 13,8 miliona kvadratnih kilometara. Najhladniji, najvetrovitiji i najizolovaniji kontinent na Zemlji, u čijoj unutrašnjosti se izmeri jedva 51 milimetar padavina svake godine.
Antarktik je prekriven večitim ledom koji čini 90 odsto sveže vode na plavozelenoj planeti. Samo dva posto nije pod ledom, i to duž obala gde prebivaju pingvini, foke i različite vrste prica; u najpretežnijem delu (98 procenata) pokrivač dostiže prosečnu dubinu (visina) od 1,6 kilometara.
To je kontinent bez stalnih stanovnika, iako godišnje u istraživačkim stanicama boravi od 1.000 do 5.000 ljudi. Osim ograničenog opsega sisara, na veliku hladnoću su su najviše privikle grinje, alge i pojedino rastinje iz tundri.
Uprkos zanemarljivim padavinama, Antarktikom divljaju veoma snažne oluje. Nalik peščanim, one pokreću snežne mećave koje dostižu 320 kilometara na sat zbog čega je toliko hladno. Najniža temperatura zabeležan je 21. jula 1983. godine u sovjetskoj stanici „Istok” – 89 Celzijusovih stepeni ispod nule! Satelitski podaci, međutim, nagovešćuju da je 10. avgusta 2010. bilo čak – 93,2 Celzijusova stepena ispod nule, ali to nije potvrđeno.
Druga po veličini je Arktička pustinja koja se prostire na 13,7 miliona kvadratnih kilometara, s prosečni godišnjim padavina od 250 milimetara, ponajviše u vidu snega. Prosečna temepratura iznosi 20 Celzijusovih stepeni ispod nule, iako padne i na minus 50.
Tek treća je Sahara sa 9,4 kiliona kvadratnih kilometara, za koju smo u školi učili da je najveća. Padavine se krećeu od nepostojećih do veoma malih, tako da godišnje padne jedva 20 milimetara. Kao što ste zapazili, suvlja je i od Antarktika i od Arktika.
Sa izuzetkom severnog ruba blizu Sredozemnog mora u kojem dostigne od 100 do 250 milimetara. Slično je i na južnim obroncima koji se protežu od Mauritanije do Eritreje. A u samom središtu, nećete verovati, manje su od jednog milimetra! Živa u termometru se često popne iznad 50 podeljka, ali nije najvrelija. U pustinji Lut (Iran) domašila je, prema merenjina Nase, najviše na Zemlji – 70,7 Celzijusovih stepeni.
Vukašin Prnjavorski
