МЕЂУ ИЗМЕЂУ

САМИЛОСНИ НЕАНДЕРТАЛЦИ

Бринули о болеснима (Википедија)

То значи да су знали да се изборе са грозницом, инфекцијама, одржавали су завидан ниво хигијене и користили масажу.

Људи најчешће доживљавају неандерталце као примитивне и окрутне сроднике модерног човека, али ново истраживање показује да су ‒ насупрот опште увреженом мишљењу ‒ неандерталци били саосећајни, вешти и организовани.

Ново истраживање Универзитета у Јорку указује на то да су неандерталци, поред саосећања и знања, имали и донекле организован здравствени систем. Бринули су о повређеним и болесним члановима своје заједнице, без обзира на тежину њиховог стања и без личне користи. У случајевима дугог опоравка, неговали су немоћне колико год је било потребно.

Занимљиво је да нису умирали услед
компликација ‒ успевали су да се опораве
довољно да би наставили да живе
нормалним, уобичајеним животом.

Додатно, истраживање је показало да су били способни и за сложеније медицинске процедуре. Наравно, та сложеност није оно на шта данас помислимо када говоримо о медицинским захватима, али је изненађујућа с обзиром на услове у којима су живели. Археолози су открили да је већина повређених особа преживела тешке трауме. Занимљиво је и да неандерталци нису умирали услед компликација ‒ успевали су да се опораве довољно да би наставили да живе нормалним, уобичајеним животом.


Сакупљање лковитог биља

То значи да су неандерталци знали да се изборе са грозницом, инфекцијама, одржавали су завидни ниво хигијене и користили масажу. Истраживачи су посебну пажњу посветили једном неандерталцу који је умро између 25. и 40. године живота.

„Ми тврдимо да организована здравствена
заштита и брига за болесне нису
карактеристичне само за савременог
човека, већ имају дугу еволуциону историју”.

Његово здравље било је изузетно лоше, јер је имао дегенеративну болест кичме и рамена. Због тога, у последњој години свог живота није могао да учествује у заједничким пословима групе. Ипак, успео је да живи још дванаест месеци захваљујући другим члановима групе.

Вођа истраживања др Пени Спајкинс истакла је да сличност између здравствене заштите код неандерталаца и оне која се касније развила код модерног човека има посебан значај у истраживању ове теме. „Ми тврдимо да организована здравствена заштита и брига за болесне нису карактеристичне само за савременог човека, већ имају дугу еволуциону историју”, додала је.

(Татјана Цвејић, РТС) 

О аутору

Vladan Milenkovic

1 коментар

  • Ја бих рекао да ово није био само зачетак здравственог система већ и социјалног збрињавања. Јер ако тај припадник заједнице није умро од здравствених проблема захваљујући бризи заједнице, он такође није умро ни од глади. Значи, ако није способан да доприноси производњи хране или одеће, неће умрети од глади и хладноће јер ће заједница обезбедити храну и одећу.

Оставите коментар