MEĐU IZMEĐU

SAMILOSNI NEANDERTALCI

Brinuli o bolesnima (Vikipedija)

To znači da su znali da se izbore sa groznicom, infekcijama, održavali su zavidan nivo higijene i koristili masažu.

Ljudi najčešće doživljavaju neandertalce kao primitivne i okrutne srodnike modernog čoveka, ali novo istraživanje pokazuje da su ‒ nasuprot opšte uvreženom mišljenju ‒ neandertalci bili saosećajni, vešti i organizovani.

Novo istraživanje Univerziteta u Jorku ukazuje na to da su neandertalci, pored saosećanja i znanja, imali i donekle organizovan zdravstveni sistem. Brinuli su o povređenim i bolesnim članovima svoje zajednice, bez obzira na težinu njihovog stanja i bez lične koristi. U slučajevima dugog oporavka, negovali su nemoćne koliko god je bilo potrebno.

Zanimljivo je da nisu umirali usled
komplikacija ‒ uspevali su da se oporave
dovoljno da bi nastavili da žive
normalnim, uobičajenim životom.

Dodatno, istraživanje je pokazalo da su bili sposobni i za složenije medicinske procedure. Naravno, ta složenost nije ono na šta danas pomislimo kada govorimo o medicinskim zahvatima, ali je iznenađujuća s obzirom na uslove u kojima su živeli. Arheolozi su otkrili da je većina povređenih osoba preživela teške traume. Zanimljivo je i da neandertalci nisu umirali usled komplikacija ‒ uspevali su da se oporave dovoljno da bi nastavili da žive normalnim, uobičajenim životom.


Sakupljanje lkovitog bilja

To znači da su neandertalci znali da se izbore sa groznicom, infekcijama, održavali su zavidni nivo higijene i koristili masažu. Istraživači su posebnu pažnju posvetili jednom neandertalcu koji je umro između 25. i 40. godine života.

„Mi tvrdimo da organizovana zdravstvena
zaštita i briga za bolesne nisu
karakteristične samo za savremenog
čoveka, već imaju dugu evolucionu istoriju”.

Njegovo zdravlje bilo je izuzetno loše, jer je imao degenerativnu bolest kičme i ramena. Zbog toga, u poslednjoj godini svog života nije mogao da učestvuje u zajedničkim poslovima grupe. Ipak, uspeo je da živi još dvanaest meseci zahvaljujući drugim članovima grupe.

Vođa istraživanja dr Peni Spajkins istakla je da sličnost između zdravstvene zaštite kod neandertalaca i one koja se kasnije razvila kod modernog čoveka ima poseban značaj u istraživanju ove teme. „Mi tvrdimo da organizovana zdravstvena zaštita i briga za bolesne nisu karakteristične samo za savremenog čoveka, već imaju dugu evolucionu istoriju”, dodala je.

(Tatjana Cvejić, RTS) 

O autoru

Vladan Milenkovic

1 komentar

  • Ja bih rekao da ovo nije bio samo začetak zdravstvenog sistema već i socijalnog zbrinjavanja. Jer ako taj pripadnik zajednice nije umro od zdravstvenih problema zahvaljujući brizi zajednice, on takođe nije umro ni od gladi. Znači, ako nije sposoban da doprinosi proizvodnji hrane ili odeće, neće umreti od gladi i hladnoće jer će zajednica obezbediti hranu i odeću.

Ostavite komentar