ЕКОСОФИЈА

СИБИРСКЕ ЛУБЕНИЦЕ

Ускоро из тајге (Википедија)

Ускоро из тајге (Википедија)

Сибирски климатолози Руске академије наука предвидели су изгледе за развој пољопривреде у региону, рекавши да ће сибирска клима бити погодна за воће. С друге стране, климатске промене ће очигледно имати негативне последице, како на регионалном, тако и на глобалном нивоу.

Надежда Чебакова, докторка биолошких наука, и биолог Елена Парфенова са шумарског института „Шукачов” истражују могуће последице климатских промена у Сибиру. Њихов најновији рад представљен је на конференцији одржаној од 20. до 25. маја у јапанском граду Чиби.

Према њиховим прогнозама, клима у централном Сибиру ће постати блажа до осамдесетих година у овом веку, а територије пермафроста (зона вечитог снега и леда) ће се смањити. Поред тога, предвиђају да ће до краја 21. века између 50 и 80 одсто централног Сибира бити погодно за пољопривреду због климатских промена. Рачунање показује да ће Сибир, познат по својим кратким летима и изузетно хладним зимама, имати погодне климатске услове за узгој лубеница, бобичастих воћки, кукуруза и чак неких сорти грожђа.

Према теорији ефекта стаклене баште,
последице ће утицати не само на Сибир,
него и на стање атмосфере читаве планете.

„Код стручњака, политичара и у јавности, тема климатских промена постала је једна од најзаступљенијих, јер радикално мења биосферу Земље и, у зависности од динамике њене промене, може довести до катастрофалних последица за читаву цивилизацију”, рекао је за Спутњик Александар Онучин, шеф шумарског завода „Шукачов”.

Западни Сибир (Википедија)

Западни Сибир (Википедија)

Према истраживању објављеном у часопису Global and Planetary Change за 2014. годину, током половине прошлог века, зимске температуре ваздуха су порасле за 4 степена, а летње не за више од 1 степен у северној Евроазији, рекао је Онучин. У планинским областима и на пацифичкој обали, те температуре су повећане за 3 степена, односно за 1 степен.

„Ако говоримо о последицама климатских промена у Сибиру, морамо да схватимо да поред повећања пољопривредне и шумске продуктивности, сигурно ћемо се суочити са другим последицама које могу да имају негативан резултат. Нарочито треба очекивати повећање испаравања и смањење отицања река, што ће довести до дефицита чистије свеже воде у централном и јужном делу насељеног подручја Сибира”, објашњава стручњак.

„Не треба потценити повећање вероватноће негативних природних појава, као што су урагани, и временско померање утицаја сезонских догађаја, попут формирања и снижавања снежног покривача, периода вегетације и пролећних поплава”, наставио је он.

Између осталог, он је скренуо пажњу на оболевање животиња и биљака, узроковано активирањем патогена, што је необично за овај регион, избијање масовне репродукције инсеката штеточина и појаву инвазивних врста инсеката које раније нису забележене у Сибиру.

Како каже научник, ако просечне температуре ваздуха у Сибиру порасту за 2 степена (што се уобичајено сматра опасном границом за климатске промене), то ће бити довољно за суочавање са свим тим негативним последицама.

Александар Онучин је такође споменуо да одмрзавање сибирског пермафроста изазива ослобађање метана и гасова стакленика. Према теорији ефекта стаклене баште, последице ће утицати не само на Сибир, него и на стање атмосфере читаве планете.

У међувремену, научници НАСА страхују да ће шумски пожари у Сибиру такође имати озбиљан утицај на климатске промене, с обзиром да простране сибирске тајге заузимају више од 10 одсто копнене површине Земље.

„Ти страхови нису неоправдани”, истакао
је Онучин. Док природни пожари у северним
шумама с времена на време могу да играју
позитивну улогу у смањењу стварања бусења
и побољшању процеса природног обнављања
вегетације, пожари у вези са људском
активношћу су неумњиво опасни, рекао је он.

„Ти пожари праћени су ослобађањем велике количине угљен-диоксида и то је природна компензација која ће трајати деценијама”, објаснио је он.

Учешће светске заједнице у заштити сибирских шума је од суштинског значаја, признао је Онучин.

„Неопходно је да цела светска заједница активно учествује у формирању међународне шумарске политике која регулише шумске активности”, рекао је климатолог. „Тренутно, ниво управљања шумама у Сибиру не задовољава еколошке услове. Пионирски развој нових шумских територија се наставља. Развој нових шумских површина је диктиран економским разлозима, али не и еколошким”, додао је он.

Острво Бирјуса на Јенисеју (Ројтерс)

Острво Бирјуса на Јенисеју (Ројтерс)

„Иако је шумски потенцијал тих територија прилично висок, то ништа не значи без предузимања одговарајућих мера за организовање стварања шумских засада и заштите шума. Уз те мере годишњи прираст дрвних производа може достизати 10 или више кубних метара по хектару годишње. Он тренутно износи око 1,4 кубних метара. Међутим, средства уложена у развој интензивног шумарства почињу да се исплаћују тек у наредним деценијама, због чега приватни корисници шума и закупци не улажу у такве инвестиције”, закључио је стручњак.

(Извор Спутњик Србија)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар