ДИГИТАЛНИ ДОМОРОЦИ

СИЛИЦИЈУМСКИ БЕОГРАД

Бранко Милитуновић (Стартит)

Бранко Милитуновић (Стартит)

„Нисмо то урадили да бисмо се обогатили. Желели смо да живимо од програмирања игрица”, каже плавокоси Бранко Милутиновић (34), који је висок, атлетски грађен и има боксерски нос, описује га угледни „Блумберг”. И обећава да неће продати „Нордеус” или узимати инвестиције са стране.

Током одрастања у Београду, сирене су редовно прекидале Бранка Милутиновића док је с друговима играо фудбал.

– Kад би се огласила сирена, имали сте од пет до десет минута да потражите склониште – прича Милутиновић, који данас има 34 године. – Гледате кроз прозор како ракете најпре полећу увис, а затим падају и експлодирају. Било је као на филму.

„Његов успех је невероватан, а
долази са простора на којима то
не бисте очекивали”, каже Kристијан
Ернандез, бивши извршни директор
у компанијама „Гугл” и „Фејсбук”.

Бомбардовање је престало 1999. и довело до коначног пада бившег председника Србије, који је оптужен за ратне злочине, али је дуготрајни рат уништио економију. Милутиновић, кога су занимали компјутери, био је добар ђак и стекао је мастер у области програмирања. А онда је, као и многи други амбициозни млади Срби, напустио земљу чим му се пружила прва прилика, пише у великом чланку који је чувени „Блумберг” посветио Милутиновићу.

Из „Мајкрософта” назад у Београд

Отишао је у Kопенхаген, где је нашао посао нижег ранга у корпорацији „Мајкрософт”. Посао је био добар, али му није причињавао задовољство. Једва је чекао да се врати кући да би био уз болешљивог оца.

Године 2009, Милутиновић и двојица пријатеља с колеџа, Иван Стојисављевић и Милан Јововић, који су такође дошли из Србије и запослили се у „Мајкрософту”, одлучили су да се врате. Разматрали су неколико могућности да би на крају саставили уштеђевину и основали компанију за видео-игре, којој су дали име „Нордеус”. Мислили су да ће им новац трајати годину дана, јер је живот у граду релативно јефтин, и да увек могу да нађу други посао као програмери када им понестане новца.

– Нисмо то урадили да бисмо се обогатили. Желели смо да живимо од програмирања игрица, каже плавокоси Милутиновић, који је висок, атлетски грађен и има боксерски нос, описује га угледни „Блумберг”.

Једна идеја била је довољна да запале интернет и зараде милионе. Успели су у томе и још много више од тога. Направили су фудбалску игрицу Top Eleven, која је скинута са интернета више од 170 милиона пута и постала култна међу ентузијастима широм света. Играчи формирају тимове тако што бирају и размењују играче, попут менаџера прволигашког клуба. Годину дана после изласка на тржиште Top Eleven постала је најпопуларнија игра на „Фејсбуку”, испред игара компанија као што су Еlectronic и Zunga.

„Живети од програмирања” (Нордеус)

Док су многе друге компаније за апликације, оствариле велики успех и убрзо нестале без трага, Top Eleven и даље се шири. Спада међу десет најуспешнијих апликација у седам земаља, при чему је нарочито омиљена у Европи, југоисточној Азији и Латинској Америци. Прошле године, „Нордеус” је остварио приход од преко 75 милиона долара.

„Не желимо инвеститоре, хоћемо слободбу”

– Његов успех је невероватан, а долази са простора на којима то не бисте очекивали – каже Kристијан Ернандез, бивши извршни директор у компанијама „Гугл” и „Фејсбук”, који је данас партнер у лондонској компанији White Star.

„Нордеус” заузима неколико спратова
модерне пословне зграде у центру града,
где раде домаћи радници и више од 30
људи изван Србије, међу њима из САД,
Велике Британије, Француске и Немачке.

Већ три недеље после дебија, Top Eleven постао је профитабилан и тако је све до сада. Због тога Милутиновић никад није узимао новац од инвеститора. Пошто су мали и немају финансијских тешкоћа, могу да раде шта год желе – било да је реч о колективном годишњем одмору на неком грчком острву, вишегодишњи рад на амбициозној игрици која треба да се појави ове године, или о томе да постану један од највећих добротвора Србије.

– Инвеститори ризичног капитала дају вам много новца и ограничавају вам слободу. Прво нас много не интересује, а слобода је најдрагоценија ствар – каже Милутиновић.

Деда био заробљеник Гестапоа

Милутиновић је добио име по деди, шампиону у рвању и вођи покрета отпора у окупираном Београду, који је завршио у Гестаповом затвору. Он му је и купио први компјутер.

Милутиновићев отац је био адвокат, али из политичких разлога није могао да се бави тим послом. Очево и дедино искуство под ауторитарним властима утицали су на Милутиновића, који је у два интервјуа употребио реч „слобода” најмање 15 пута. С обзиром на то да су се ратови на Балкану одигравали далеко од Београда, нису превише утицали на његово детињство. Проводио је време бавећи се спортом и играјући видео-игре. Први програм је направио када је имао само десет година, а освајао је медаље на такмичењима у математици и физици.

Међу највећим доброчинитељима у Србији

Упркос томе, стално га је нешто подсећало на рат. Kада је као једанаестогодишњак оперисао слепо црево, у болници је видео децу без удова и сирочад, чији су родитељи убијени у рату, који је захватио већи део деведесетих година и окончан интервенцијом НАТО снага и распадом Југославије. Његова средња школа непрекидно је примала децу избеглице из Хрватске и других суседних области погођених ратом.

– Та деца су била толико потресена да ни са ким нису разговарала. Саосећао сам с њима. Сви су саосећали – каже Милутиновић.

Део профита „Нордеус” је уложио у изградњу 11 педијатријских одељења у болницама широм Србије. У тим болицама се роди око 21.000 беба или око трећина од укупно 65.000 беба рођених у Србији.

– Раније нисмо имали ту опрему, све је било импровизација. Све је то намењено спасавању људских живота – каже др Биљана Пејовић, док показује одељење за превремено рођене бебе.

Студенти, остајте у Србији

Ове године Милутиновић се удружио с пријатељима из „Мајкорософта” и компанијом за мапирање генома Seven Bridges Genomics око иницијативе Digital Serbia како би подстакао развој технолошког сектора. Он жели да Србију у свету посматрају изван контекста земље обележене ратом, али је свестан да је за то потребно време. Један од највећих изазова јесте убеђивање најбољих студената да остану у земљи.

„Најбољи да остану” (Нордеус)

Један дан након што је тек свршени студент прихватио посао у „Нордеусу”, дошао је плачући и рекао да не може да прихвати посао зато што његов отац жели да прихвати посао ван Србије. Милутиновић је позвао оца, који није веровао да дигитална компанија у Београду може да опстане.

– Нисам хтео да дозволим да оде – каже он. Милутиновић је три сата убеђивао оца и на крају се син ипак запослио код њега.

„Поносни смо што смо из Београда,
Србије и што смо почели ни из чега.
Хтели смо да будемо слободни.”

(Бранко Милутиновић)

„Нордеус” заузима неколико спратова модерне пословне зграде у центру града, где раде домаћи радници и више од 30 људи изван Србије, међу њима из САД, Велике Британије, Француске и Немачке.

Усред Београда као у Силицијмској долини

Имају све погодности као и запослени у стартап компанијама у Силицијумској долини. Kетеринг, сладолед и супе које се припремају у микроталасној пећници чувају се у фрижидерима који су свима на услузи. Локални ресторан припрема ајвар специјално за „Нордеус” (40 тегли месечно). Поред сале за конференције је зомби у природној величини, а у посебној просторији су симулатори аутомобила и наочаре за виртуалну стварност.

Милутиновић је ожењен и има двоје деце, живи у стану изнад мајчиног у центру Београда. Kаже да је технолошка индустрија превише опседнута богатством и обећава да неће продати „Нордеус” или узимати инвестиције са стране. Планира да ограничи број запослених на 250 људи – тренутно их има око 170 – јер ће у супротном „бити мање забавно долазити на посао сваки дан”. Упркос томе, признаје да је уживао у ђаконијама којима су их частили инвеститори који су желели да уложе у компанију.

– Много смо научили о добрим винима, храни и тартуфима и шта је добар суши – каже он.

Да ли ће „Нордеус” остати независан, зависи од успеха у будућности. Top Eleven је и даље веома популарна игрица међу онима који су спремни да потроше много новца на разне адуте који им омогућавају да брже напредују, али је познато да су љубитељи видео-игара веома непредвидљиви. Милутиновић зна да успех може да буде пролазан, али истиче да на основу првих тестова прилично сигуран да ће нова фантази-игрица Spellsouls бити успешна. Ако и не буде, уштедели су довољно новца да поднесу и понеки неуспех.

– Поносни смо што смо из Београда, Србије и што смо почели ни из чега – каже он. – Хтели смо да будемо слободни.

(Адам Сатаријано, Блумберг)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар