МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ШЛЕМ ПРОФЕСОРА ВУЈИЋА

Камарад професор Слободан Вујић

Камарад професор Слободан Вујић

Слободан Вујић је први српски научник рударско-геолошког усмерења до сада изабран у Руску академију наука. И једна од петнаест учених глава нашег рода које су то ласкаво звање завредили још од времена Руђера Бошковића

Сматрају га оснивачем београдске школе математичког моделовања,
системског инжењерства и примењеног
рачунарства у рударству и геологији.

На светковине своје струке долази у свечаној црној одежди. Без шлема с лампом на глави, који неизоставно носи када силази у рударско окно.

На измаку 2016. из Москве је стигла радосва новост да је изабран за иностраног члана надалеко чувене Руске академије наука (РАН). Једног од тек неколико најцењенијих учених друштва у свету, утемељене 1724. године.

Први српски научник рударско-геолошког усмерења до сада. И једна од петнаест учених глава нашњег рода које су то ласкаво звање завредили још од времена Руђера Бошковића, првога у низу.

На Рударско-геолошком факултету (РГФ) у Београду дипломирао на смеровима за електротехнику и машинство и површинску експлоатацију. Магистрирао и докторирао на матичном факултету. Специјализирао и усавршавао се у Институту нуклеарних наука Винча, Московском државном рударском универзитету, Украјинапројект Кијев, Рударско-металуршкој академији Краков, Универзитету Ломоносов у Москви и Империјал колеџу за науку и технологије у Лондону.

На стваралачку стазу крочио је 1970. бавећи се оптималним програмским управљањем роторним багером, у време када се чине први кораци на овом пољу у свету. Сматрају га  оснивачем  београдске школе  математичког моделовања, системског инжењерства и примењеног рачунарства у рударству и геологији.

Успешно је предводио пројектантске тимове у бројним рудницима Југославије и Србије, оставивши иза себе више од 200 пројеката, студија и инвестиционих програма. Уредник је једног од најстаријих рударских научих часописа „Рударског гласника” (излази од 1903) и члан научна савета два угледна међународна часописа. Аутор је или коаутор више од 350 научних и стручних радова, 28 монографија, 14 стручних публикација, руководио је истраживањима 44 научна и развојно-истраживачка пројекта итд.

Носилац је више признања за научне доприносе, почасни је доктор Рударско-геолошког универзитета у Софији, члан је Академије инжењерских наука Србије, Руске академије природних наука, Академије рударских наука Русије, Балканске академије за минералне технологије и Балканске академије рударских наука.

Од живих српских научника у Руској академији наука су чланови Љубиша Ракић, Петар Кокотовић (живи у САД) и Драгослав Митровић (живи у Француској), а били су Руђер Бошковић, Павле Савић, Миомир Вукобратовић, Павле Ивић, Алекандар Белић, Милан Милићевић, Стојан Новаковић, Синиша Станковић, Светомир Стожинић, Љубомир Стојановић и Васа Чубриловић.

Станко Стојиљковић

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар