Adolescenti se često nalaze između dve vatre: njihove cirkadijalne i homeostatičke regulacije sna, koja nalaže kasniji odlazak na spavanje, i njihovih društvenih obaveza. Većina dece u pubertetu spava manje nego što pedijatri preporučuju za njihov uzrast, što je 8 do 10 sati sna.
Pokušajte da se na trenutak vratite u srednjoškolske dane. Ustajanje u ranu zoru, pogotovo zimi, kada se ni kuća nije propisno zagrejala, sigurno je jedna od prvih stvari koje će vam pasti na pamet. Pored toga, period srednje škole i adolescencije obeležili su – sasvim sigurno – kasni odlazak na počinak i želja, ali i potreba za dužim spavanjem ujutru.
Iako dnevni ritam ili hronotip zavisi i od
promena u društvenom životu pojedinca i
društva, a i od električnih uređaja koji nas sve
češće drže podalje od sna, dobar deo objašnjenja
leži i u činjenici da se naša cirkadijalna i
homeostatička regulacija sna menjaju.
Iako neko sada može da pomisli da se ovaj scenario naročito dešava generacijama koje odrastaju uz internet, društvene mreže, laptopove, pametne telefone i ostale primamljive ekrane, naučnici imaju drugo objašnjenje. Naime, iako dnevni ritam ili hronotip zavisi i od promena u društvenom životu pojedinca i društva, a i od električnih uređaja koji nas sve češće drže podalje od sna, dobar deo objašnjenja leži i u činjenici da se naša cirkadijalna i homeostatička regulacija sna menjaju. Tako tokom puberteta cirkadijalni sistem pojedinca prirodno odlaže odlazak na počinak: jedan razlog za ovo je produženje cirkadijalnog perioda tokom tinejdžerskih godina, što obično dovodi do kasnijeg početka biološke noći u odnosu na ciklus dan-noć, tvrde stručnjaci.
Ilustracija (Flickr)
Iz gorenavedenog lako je zaključiti da se adolescenti često nalaze između dve vatre: njihove cirkadijalne i homeostatičke regulacije sna, koja nalaže kasniji odlazak na spavanje, i njihovih društvenih obaveza, koje dovode do umanjene i samim tim nedovoljne dnevne količine sna (većina dece u pubertetu spava manje nego što pedijatri preporučuju za njihov uzrast, što je 8 do 10 sati sna).
Pitanjem (dovoljnog) sna i njegovim uticajem na uspešnost dece u srednjim školama bavio se i tim naučnika sa tri američka univerziteta i instituta, čija je studija Sleepmore in Seattle: Later school start times are associated with more sleep and better performance in high school students (Naspavani u Sijetlu: Kasniji početak školske nastave povezan je sa dužim snom i boljim učinkom u srednjim školama), objavljena sredinom decembra u časopisu Science Advances.
Tim predvođen profesorom Gideonsom Dansterom iz Departmana za biologiju Univerziteta u Vašingtonu, ustanovio je da, nakon što se početak školskog dana pomerio za sat vremena unapred, deca su u proseku dobila 34 dodatna minuta sna svake noći, odnosno spavala su sedam sati i 24 minuta (pre promene, spavali su šest sati i 50 minuta).
Kada je reč o uspehu u školi, i on je značajno
poboljšan – zaključne ocene bile su za 4,5
odsto više nego lane. I poslednje, ali ne
i najmanje važno, smanjio se i broj
izostanaka i kašnjenja na prvi čas.
„Ova studija pokazuje značajno poboljšanje trajanja spavanja učenika – i sve to pomeranjem početka školskih časova, tako da je više u skladu sa prirodnim vremenom buđenja adolescenta”, objašnjava Orasio dela Iglesija, profesor biologije na Univerzitetu u Vašingtonu, koji je bio u Dansterovom timu.
Istraživači su do rezultata došli zahvaljujući posebnim meračima aktivnosti koji se nose oko zgloba, i koji su na svakih 15 sekundi prikupljali informacije o aktivnostima dece i nivou svetla (da li je dan ili noć). Pored toga, imali su i intervjue sa adolescentima o njihovom rasporedu dnevnih aktivnosti i dnevnoj količini sna.
Studija je takođe pokazala da deca nisu ostajala duže budna onda kada im je škola počinjala kasnije – samo su ujutru spavala duže, što istraživači povezuju sa njihovim prirodnim biološkim ritmom. Pored toga, vreme buđenja dece tokom radnih dana i tokom vikenda je bilo gotovo slično, što istraživači smatraju važnim. Kada je reč o uspehu u školi, i on je značajno poboljšan – zaključne ocene bile su za 4,5 odsto više nego lane. I poslednje, ali ne i najmanje važno, smanjio se i broj izostanaka i kašnjenja na prvi čas.
(Ivana Nikolić, CPN)
Bravo!